Филателиста

Миомир Арсић, Нови Сад Поштанска историја Кнежевине Србије

ПРЕДФИЛАТЕЛИСТИЧКИ ПЕРИОД: 1840-1866 (поште, жигови, писма) После веома успешно одржаног ЈУФИЗ-а 1Х, у септембру ове године, на коме је кроз неколико изложака излагача, као и кроз изложак ПТТ музеја из Београда, веома целовито приказана Поштанска историја кнежевине Србије, крајње је време да се и у нашој филателистичкој литератури (првенствено мислим на часопис "Филателиста") о тој поштанској историји почне ошширније и конкретније писати, да би се тако тај период учинио свим филателистима доступнији и занимљивији. За разлику од господина В. Кардоша из Швајцарске, који је у својој књизи "Кнежевина Србија - поштанска историја и поштанске марке 1830-1892" (Тће Principality of Serbia – Postal History and Postage Stamps 1830-1882) Ha cjajaH начин детаљно приказао поштанску историју кнежевине Србије у mnepHomy 1830.-1882. године, ја ћу се трудити да у овим чланцима детаљније и потпуније прикажем период поштанске историје Србије од 1840. до 1866. године. Посебно ћу обрађивати рад свих пошта и мензулана, њихове жигове као и писма, која су из њих отпремљена, прошла или у њих приспела. Као што је опште познато и прихваћено Поштанска историја Кнежевине Србије заправо почиње још двадесетих година ХЛХ века!. Настаје ношењем писама и разних других пошиљки од Милоша до турског двора у Стамболу и обратно. Поштанска историја Кнежевине Србије почиње и одржава се сталним преношењем разних турских, аусто-угарских, енглеских, фрнацуских и других писама и пошиљака преко читаве српске територије, од границе са Турском која се налазила изнад Ниша па до Београда, који је био граница са Аустро-Угарском. На свим пошиљкама и писмима су записивани и уписивана разни подаци о њиховом ношењу и преношењу, чинећи тако незаобилазан део Поштанске историје кнежевине Србије. Писма и пошиљке су носили татари (људи који су пошту носили јашући коње), који су за свој одмор и замену коња користили двадесетак мензулана по читавој Србији, тако да и то све спада у део поштанске историје тадашње Србије. Као илустрацију навешћемо два примера. Први пример је писмо послато из Земуна (тадашња Аустро-Угарска) приватно послато књазу Милошу у Крагујевац 1825. године (слика 1 на страни 3). Ово писмо је "бачено" на пошти Земун и за њега је плаћена поштарина од 4 крајцера. У поласку оно је било жигосано овалним уоквиреним жигом "ЗЕМТЛМ" црне боје и до Београда (Аустроугарског конзу-

лата) је пренешено редовним поштанским путем. Од Београда до Крагујевца писмо је највероватније пренето татрском поштом књаза Милоша, где је уписан и његов пријем.

Друго писмо је приватно упућено од стране књаза "Благородним господама Кнезовима Магистрата" у Свијланац 1826. године. Оно је из Крагујевца за Свилајнац ношено личном татарском поштом књаза Милоша. На њему се такође налази запис када је примљено у Свилајнцу.

Поред ових наведених постоје и многа друга сачувана писма из овог дела поштанске историје Србије, нека од њих су и много значајнија за филателију од