Филателиста

За сва ова до сада сачувана и позната писма, жигосана жигом "уоквирени Београд“ карактеристично је да носе само један датум: 25. мај 1840. односно са каснијим датумом писма са овим жигом до данас нису пронађена.

(С обзиром да се ни из званичне документације о жигу "уоквирени Београд" не зна ништа дефинитивно поуздано, отвара се низ питања, од којиј је свакако најзначајније: Да ли је жиг "уоквирени Београд" коришћен само тог једног дана, дана отварања Српске Књажевске поште2 Ако је одговор потврдан онда је то први пригодни поштански жиг у Европи, па сва писма жигосана њиме постају још значајнија за српску филателију. 6

Због тога би требало писати о свим писмима са "уоквиреним Београдом", посебно ако постоје са другим датумом, да би се са њима упознала филателистичка јавност и да се разреши непознаница око дужине употребе жига "уоквирени Београд">.

Да би се то остварило неопходно је да сви власници писама са овим жигом, ако желе, фотокопоју пошаљу редакцији часописа "Филателиста", да би се о њима писало и да се она прикажу. Наравно, уколико не желе да им се објави име и презиме, оно ће остати познато само редакцији часописа.

За овај пут сматрам да је довољно написано о поштанској историји Кнежевине Србије, те да ће многим филателистима бити ово од користи.

Наставак следи! 1815. године је индиректно преко Марашли Али Паше призната српска аутономија у оквиру београдског пашалука, а 1817. године после убиства Карађорђа народни кнежеви су изабрали Милоша за наследног кнеза.

2 сви датуми су по старом календару

3 1838. године донешен је Турски устав за Српску кнежевину на основу кога тадашња Србија добија право да самостално решава унутрашња питања, међу које спада и поштански саобраћај

% у три поште, о којима ће касније бити више речи, писма су се само ручно заводила јер поште нису имале своје жигове

5 на ЈУФИЗ-у 1Х приказана су четири писма са "уоквиреним Београдом", а пето је предмет овог чланка

слика 3