Филателиста
16
тако и за Крагујевац. Сва до данас позната писма из тог периода уклапају се у ове датуме, а писма ван ових датума нису позната.
До данас је познато дванаестак писама са уоквиреним Београдом, нажалост већина су само спољни омоти, без сачуваног текста. Колико ми је познато, већина је упућена у Крагујевац, четири у Ужице и по једно у Ваљево и Шабац. Према тадашњој манипулативној пракси и пропису сва писма предата пошти уписивала су се у поштански протокол (лит. 5) тако што су у том документу посебно нумерисана званична и посебно приватна писма. Поред тога унутар сваке од ових група писма су се даље нумерисала и према месту у која су упућена. Свака таква група нумерација почињала је од броја 1. У протокол су се осим одредишта уписивали имена, односно називи примаоца, ако писмо потиче из државне установе уписиван је и протоколски број предмета у установи, што је условљавало ослобађање од поштарине; коначно уписивана је наплаћена такса за приватна писма, пошто је она уведена (лит 5). Тако је из Београда тога 25. маја пошта кренула у правцу (1) Београд-ШабацВаљево, као и у првцу (2) Београд-Крагујевац-Ужице. при чему још остаје отворено питање да ли су за оба путна правца посебно нумерисана писма за Шабац и Ваљево, односно посебно за Крагујевац и Ужице. Ово објашњава постојање два писма са уписаним бројем "9", једно за Шабац а друго за Крагујевац. Ако се осврнемо и на околност да су највећи познати бројеви 17 (Крагујевац) и 4 (Ваљево), онда долазимо до сазнања да је из Београда тога дана експедовано најмање 21 а не само 17 писама, како се до сада мислило. Није познато ниједно писмо које је било упућено у путном правцу Београд-Гроцка-Пожаревац-Неготин.
На овом месту морам да истакнем да је у недавним публикацијама 0 овом питању садржано много нетачности и импровизација. Тако В. Кардош у својој књизи "The Principality of Serbia" Ha crpaHm 45 помиње Милоша Обреновића као владајућег кнеза у време увођења јавне поштанске службе, иако се Милош одрекао престола 1. децембра 1839. године, тако да се збивања у вези са устројством јавне службе у Србији искључиво дешавају у време Намесништва и Михајла Обреновића. Писма од 25. маја третира као писма првог дана иако су то само писма са првом употребом поштанског жига. Географска карта Србије из 1885. године приписана је 1843. години, тако да ни границе ни уписана растојања нису тачни. Цаље, сигнатуре за употребљену литературу нису поуздане, на страни 45 аутор се позива на IITT АРХИВ из 1956. године иако је тај зборник почео да излази тек 1958. (лит 6). Бројне импровизације и субјективне оцене износи М. Арсић (лит 7) тако што тврди да је 25. маја пошта отворена у "Ичковој кући на Калемегдану“ нако је на Калемегдану била мензулана а Ичкова кућа у граду преко пута Саборне цркве а пошта је тамо премештена тек много доцније а пре тога је била на више разних места.
Коначно неколико речи и о почетку рада јавне поштанске службе у Крагујевцу. Тамо је пошта по једноставнијој процедури отворена 4. јуна при ПВД и од првог дана је користила претходно припремљени жиг Н.Крагујевац. Познато је писмо од