Филателиста

ИЗВЕШТАЈ СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

У Београду је 19. марта одржана прва седница Председништва Савеза филателиста Југославије у овој години.

Присуствовали су чланови преседништва из Србије и Црне Горе, секретари СФЈ, председник (Савета за развој филателије Михаило Јањић и директор "Југомарке" Ненад Килибарда. Из здраствених разлога седници није присуствовао Александар Мирковић, члан преседништва СФЈ из Црне Горе.

Усвојен је следећи Дневни ред:

· Предлог програма активности Савеза филателиста Југославије у 1998. години. · Предлог за наставак издавања часописа СФЈ.

· Информација о финансијском стању.

4. Споразум о сарадњи СФЈ са Федерацијом филателиста Мађарске.

5. Текућа питања.

О —

OJ)

Програм активности СФЈ у 1998. години припремљен је после расправе у начелу, која је вођена на претходној седници Председништва (у прилогу информације са ове седнице доносима детаљан текст Програма).

Ради потпунијег увида у организационо стање, договорено је да се уведе јединствена евиденција чланова у друштвима (клубовима и подружницама) у нашој земљи. Из канцеларије СФЈ, у најкраћем року, биће одаслати републичким савезима (за њихова друштва) листови за евидентирање. Циљ ове акције је да се прикупе најосновнији подаци о члановима и њиховим збиркама, успостави п одржава евиденција, која ће бити на располагању како републичким савезима и њиховим друштвима тако и Савезу филателиста Југославије. Договорено је да руководства оба републичка савеза пруже одговарајућу помоћ како би овај посао био урађен квалитетно и у примерном року.

Као опште место, на седници је изречен и став да је у циљу хармонизовања рада свих делова југословенске филателистичке организације, неопходно предузети одговарајуће кораке како би се релубличким савезима и Њиховим друштвима помогло да усагласе своја општа акта (статуте и правилнике) са одговарајућим актима СФЈ.

У том смислу, за почетак, Савез филателиста Југославије ће пружити одговарајућу

стручну помоћ.

У вези са радом Савета за развој филателије чуло се мишљење да није довољно учињено на афирмисању закључака овог савета. пре свега када се ради о појавама фалсификата и стављања у саобаћај штампарске макулатуре. И поред оправданости оваквих примедби, превладао је став да је сам Савез могао бити активнији код питања из свог делокруга: и када је реч о издавачкој политици "Југомарке" (у грани-