Филателиста

6

ца следећих дана, однето кришом од неких из масе од преко 60.000 посетилаца. Поменути експонати су познати нашим филателистима, излагани су на нашим изложбама тако да одустајем од њиховог приказивања.

Објекат који је, међутим, од превасходног интереса за наше сакупљаче био је изложак “Предфилателија Србије" на 128 листова излагача В. Кардоша из Романсхорна у Швајцарској, који је већ више пута на ранијим изложбама, а и на овој, оцењен златном медаљом. Изложак је очигледно послужио излагачу и за писање монографије о српској филателији (Тће Рппстрајњу ог Зегбта, Розга] Низчоп апа Розгаве Stamps, Копапзћог-Магезе 1996) па како овај изложак до данас није био приказан у нашој земљи, то желим да овим путем забележим за доцнија времена неке податке и да за оне који сакупљају и студијски обрађују ову област опишем изложак, наведем велике реткости и узгред изнесем нека своја запажања о излошку и српској претфилателији уопште.

Од стандардних реткости међу црним жиговима у излошку се налази “Београд у оквиру Но. 15" (број 1, ознака типова према каталогу “Југомарке“), Београд «27Х4" датум 29. новембар 1844., као и “пијани“ Београд као одлазни и као долазни жиг - оба 20. новембар 1865. Даље, велике реткости су Текиа из 1860. године (поштанско известије), Текиа из 1862., Ржана са жигом (известије) из 1860. као и известије без жига из 1856. године. Ту су и ручно писана известија из Мишљеновца, Нереснице и Раброва. Прва писма са Но. жиговима потичу од раних датума, Београд (тип 2) од 2. и 11. септембра 1840., Но.Крагујевац од 26. јуна 1840., Но. Шабац од 14 марта 1841. и Но.Пожаревац од 25. октобра 18541. године. Ретко Но.Ваљево тип Џ датирано је 1. марта 1844., тако да овде нису показани најранији датуми употребе ових жигова. Присутни су сви остали ретки црни округли жигови тог периода осим Студенице.

Посебно интересантан аспект изложака претстављају поједини жигови чија боја није црна. Најзначајније је писмо са црвеним жигом Коларе, поштанско известије од 27. марта 1851., затим црвени округли жиг Сараорци, употребљен као транзитни жиг 9. августа 1864. године, на писму које је из Ћуприје упућено за Младеновац, али изгледа да је грешком упућено у Сараорце и од тамо реекспедирано са црвеним жигом, као и вероватно уникатни црвени Алексинац тип 14 на писму од 29. јуна 1856. из Београда у Зајечар, које је опет грешком упућено у Алексинац и од тамо реекспедирано са црвеним жигом.

Од веома ретких плавих и зелених жигова регистровао сам зелени Алексинац тип 7 од 19. марта 1851. (према књизи аутора зелени/плави жиг Алексинца коришћен је само 1856.-1857. године); зелено Коларе тип 7 на новчаном писму од 3. октобра 1847. године; плавозелена Паланка тип 7 из 1859. године, зелени Пожаревац тип 7 из 1853. године и плави жиг Шабац тип 7, као транзитни (7) жиг на писму из Београда 22. марта 1860. године. Излагач у свом излошку није прет-