Филателиста

34 TANASIJE Ž. ILIĆ

dolazak do brodova. Kad se budu vraćali u grad procedura će biti obrnuta. pa stoga moraju dobro čuvati te dozvole.

3. Zabranjeno Je na pomenutim obalama pojiti stoku koja pase na zemunskim livadama.

4. Zabranjen Je prelaz na Ratno ostrvo osim onima koji se kod Vojne komande mogu legitimisati magistratskim uverenjem (“Zeugnis”) da moraju onde seći trsku ili obradjivati dodeljeno im zemljište. Niko se od tih ne sme više od 50 koraka približavati čardacima na Ostrvu, a Još manje onima od ušća Save pa do leve dunavske obale. Koji god ima dozvolu za prelaz dužan je da se pre prelaza javi Brodarskom uredu (“Schiffamt”) i morao je da se iskrca na prostoru izmedju gornjeg ostrvskog “špica” i velikog čardaka na Ostrvu, a pri povratku, pre sunčeva zalaska, morao se opet njemu Javiti.

5. Potpuno je zabranjen prelaz sa srbijanske na zemunsku stranu radi razgovora ili predaje robe. Ko pak hoće da šalje robu za Beograd, mora sav posao oko deklaracije, carinjenja, kontumaca, brodskog otpravljanja ı podizanja robe tako udesiti da robu može još pre podne doneti na skelu, jer posle dva časa po podne nijedna skela više ne prelazi za Beograd.

6. Ako se za Beograd šalju životne namirnice ili žitarice, one se otsada imaju svaki put slati u vrećama koje se moraju natrag vraćati. Ubuduće niko neće moći dobiti pasoš za dalje slanje tih naturalija koji ne bude mogao prethodno dokazati Vojnoj komandi da ih je zaista natrag dobio.

7. Obalska linija od isturenih gradskih palisada do izvidničke straže podeljena je na četiri dela. Plac brojl odredjen je za one brodove koji donose drva iz ovostranih šuma. Sva drva koja se prenose iz Srbije moraju se istovarivati na placeve 2 i 3. Kad se neka ladja koja donosi drva iz Srbije ili Turske nalazi na jednom od ovih stovarišta, s njega se u tome času ne smeju odvoziti drva za grad nego s drugog. Plac broj 4, najudaljeniji, odredjen je za brodove koji moraju izdržavati karanten.

Svaki se čovek, veli se u propisu, mora pridržavati svih tih mera, a ko se bude uhvatio da ih se ne drži nego radi protivno, biće bez ikakve milosti odveden u Kontumac na izdržavanje karantenaš.

Ovo su bile mere za kakve Zemun nije znao od početka toga veka, a najteže mu je padala ona pod brojem 5.

No pošto se utvrdilo da bolest oko Zvornika nije bila kuga, a pooštrene protivkužne mere su jako kočile trgovački promet sa Srbijom ı Turskom, Generalna komanda je već 14 marta naredila da se karanten “radi olakšanja trgovine”, skrati od dvadeset osam na deset dana*. Magistrat je 17 marta izvestio gradjanstvo, a Kontumac po tome postupio.