Филателиста

Азреки теј!-ата 63

i komunikaciju sa kolekcionarom o porukama koje na sebi nosi ı poručuje. | tu onda nema kraja. Razumevanje je u ovoj oblasti počesto pretenciozno očekivanje, dovoljna je asocijacija ili pak samo trenutak podsećanja ili sećanja ı da primalac mail arta može trepnuti zadovoljan primljenom porukom, a da autor mail arta taj treptaj prihvati kao sasvim adekvatnu nagradu, kao aplauz umetniku.

Tu su negde i približne kote sa kojih se oni koji imaju potrebu za tim mogu baviti ı promišljanjem snage i uticaja umetničke vrednosti ovakvih objekata, da grade merila ı kriterijume za uporedjivanje ı vrednovanje. Autori mail arta po pravilu nemaju opterećenja o ovim pitanjima dok ih stvaraju ı upućuju. Možda je uzbudljivije isprovocirati stručne opservacije sociologa i psihologa ı eventualno čuti njihova objašnjenja utisaka, rezona ı reagovanja kako onih koji na umetnički način serviraju mail art, tako i onih koji ga primaju, tumače, razumevaju, doživljavaju odnosno na svoj način konzumiraju ovu umetnost. A tek kolekcionari? Verovatno bi to bio povod za inauguraciju nekih novih sindroma u stručnom pojmovniku psihoanalitičara.

- LE} CJ O: Vi keke |

| СЕ МТК i | { O. |EXGLUSIVE (15) |. | ___ |EXEMPLE Мр | а i Ела Fr i | 5 = · ReljinZ. Jova ом 5 Biti | ва. JNA 94

Umetnik, autor ı kreator mail arta, upućuje svoje delo nekom svom za koga subjektivno procenjuje da zaslužuje da može na taj način sa njim da komunicira. Zatim , šalje ga samom sebi, jer je to nova varijanta inače potrebne komunikacije sa samim sobom. Najzad, šalje ga nepoznatom, imaginarnom, sa dve varijante – da bi se mail art pošiljka vratila njemu kao autoru ili, šalje ga bez svoje adrese u želji da poruka svakako sama sebi nadje adresanta. Prihvata se rizik zagubljenja, uništenja i u tome nema sentimentalnosti jer se i ti aspekti mentaliteta tolerantno uvažavaju. ispisuje se nedovoljna adresa, unekoliko pogrešno ime i prezime adresanta, daje se