Филателиста

64 Азреки теј!-ата

ı alternativna adresa da bi Je pošta preusmeravala, sve se to često ispisuje različitim rukopisom, kombinovanjem latiničnog ı ćiriličnog pisma, itd.. Autor mail arta želi da udahne avanturu u sudbinu pošiljke, da njen životni put ostavi što više tragova na samom sebi, al: onih ı onakvih koji će da je oplemene, usavrše ı nadgrade, uz očekivanje da dospe u zahvalne ruke ı oči, Које се шпен да poruku dobronamerno prime, analiziraju ı дезутији. Ра se pritom poigra sopstvenom maštom ı #čizabavi sopstvenim asocijacijama, iluzijama ako je moguće. Najzad, najlepše što može na kraju da se desi – da nadje uvaženo mesto u zbirci kolekcionara ı obezbedi time večni ŽIVOt SVOJ.

Moja zbirka mail arta nastala Je početkom osamdesetih godina, od autora Dušana Lučića, akademskog slikara ız Beograda, potpisnika brojnih likovnih ı grafičkih rešenja za naše poštanske marke, u Jednom od perioda našeg iskrenog druženja 1 prijateljevanja. Dijalog ı rasprave na ovu temu, nas dvojica Još nismo priveli kraju.

Najlakše Je bilo postaviti dilemu da li je mail art upotreba poštanskog saobraćaja i pošte u umetničke svrhe ıli zloupotreba istih koja se naknadno opravdava „potrebama umetničkog izraza. Jedna od mogućih asocijacija je da suštinu ovih umetničkih napora karakteriše namera da se institucionalizovan sistem — koji inače čini ı podrazumeva poštanska služba kao državni servis pružanja usluga

poštanskog saobraćaja, sruši sa trona ozbiljnosti ı strogih pravila ı propisa i pretvor: u igru. „Dakle, da je to svojevrsna personifikacıija čovekove pozitivne frustracije da sve potčini svojim prapotrebama iz detinjstva, tJ. igri, zabavi ı elementarnoj komunikaciji putem gesta, simbola ı tek po neke reči. Ne obezvredjuje se time civilizacijski domet koju čini pošta kao organizacija ili države koja stoji iza nje. Time što se sve pretvara u igru ı zanimljivu medjuljudsku komunikaciju putem znakova ı simbola, želi se državi ı pošti kao strogim, kanoniziranim ogromnim sistemima priuštiti humanija dimenzija, sa primesama naivnosti, nevinosti ı lepote, koristeći poruku, poštu, državu ı svoju umetnost kao atraktivne igračke, neophodne u odnosima medju ljudima, koji pritom poprimaju znatne elemente umetničkog ı estetskog. Tu nema ideologije, visoke ili real politike ı drugih sličnih stvari. Dovoljan razlog da kao filatelista ı kolekcionar u svemu ovome ı dalje pokušavam da učestvujem.