Филателиста

20

U 1834. godini menzulanu vodi državna uprava, a u 1835. godini manzulana je izdata pod zakup - “arendu” – privatnom zakupu. Zakupac je pored konja morao imati i odgovarajući broj surudžija – poverljive ljude koji su prenosili pisma, novac i dragocenosti (amaneti) ili su pratili zvanične kurire (tatare), službena lica i druge putnike do sledeće menzulane. Prema tarifi iz 1837. godine (M. Petrović, Finansijske ustanove obnovljene Srbije, K. 1 1897, str. 815), tatari su primali »poputninu« za odgovarajuća rastojanja, na primer:

od Kragujevca do Zaječara 130 groša,

od Kragujevca do Vidina 150 groša,

od Kragujevca do Negotina 180 groša.

Sa smanjenjem potrebe za menzulskim uslugama od vojne i upravne vlasti obim poslovanja menzulana znatno se umanjuje. Tako, 1840. godine Zaječarska menzulana ima samo 4 konja (Negotinska 6. Knjaževačka 2).

U 1841. godini »post-ekspedicija« u Zaječaru otpremala je i primala pošiljke dva puta nedeljno, po sledećem rasporedu:

Polazi iz Zaječara

U Gurgusovac u ponedeljak i četvrtak “pred veče u 10 časova“.

U Negotin u ponedeljak i petak “pred akšam u 11 časova”.

U Krivi Vir u ponedeljak i četvrtak “pred akšam u 11 časova“.

Dolazi u Zaječar

Iz Gurgusovca u ponedeljak i četvrtak "pred veče u 10 časova“.

Iz Negotina u ponedeljak i četvrtak “pred veče u 10 časova“.

Iz Krivog Vira u ponedeljak i četvrtak “pred veče u 9 časova“.

Pošiljke su se morale predavati na pola dana ranije nego što pošta polazi iz mesta. Poštu su nosile surudžije i predavale sledećoj menzulani.

O poslovima u menzulani starao se “odadžija”, zaječarska menzulana imala је 1842. godine 3 surudžije i jednog odadžiju, prvi sa po 90 groša, a drugi sa 110 groša mesečne plate. Sa pojavom poštanskih kola “surudžije” postaju “kondukter.

Sa osnivanjem »post-ekspedicije« postavljaju se službenici koji rade na prijemu i ekspediciji poštanskih pošiljaka - “post-ekspeditori".

Literatura: 1. Dragoljub K. Jovanović: Crna Reka, Glasnik Srpskog učenog društva knj. 54, Beograd 2. Vladimir Stojančević: Knez Miloš, Istočna Srbija, Beograd, 1957. 3. Arhiv Srbije kk. XXXVI-3 (fotokopija Istorijski arhiv Zaječar). 4. Mita Petrović: Ustanove i finansije obnovljene Srbije knj. I Beograd 1897. 5. Arhiv Srbije, Ministarstvo finansija, PHO 95, Odel. P – Spisak praviteljstvenih dobara u okružju Crnorečkom. 6. Narodni Srpskij oglasitelj za 1841. godinu, godina I, sveska 1, Beograd