Филателиста

24

—

Šta sam ustanovio analizom ovih objekata

. Na preporučenim pismima su upotrebljene marke jedanput sa frankaturnom vrednošću

10 Lira, a drugi put sa frankaturnom vrednošću od 15 Lira dok je na običnom pismu upotrebljena frankaturna vrednost 10 Lira. Na pismu sa markama sa likom maršala Tita upotrebljena je frankatura od 30 okupacijskih dinara iako je tada važeća frankatura za preporučeno pismo za inostranstvo iznosila 13 okupacijskih dinara;

. Privatna pisma za inostranstvo u cenzumom periodu (novembar 1944. godine – juli 1945.godine)

upućivana su u Beograd na cenzurisanje dok su pisma iz vojnih jedinica sa odgovarajućim formacijskim žigovima bila upućivana direktno u inostranstvo.

Pisma koja su predmet ovoga razmatranja iako su privatna nisu snabdevena žigom vojne cenzure u Beogradu.

Žig »Prekojadranske vojne pošte Jugoslovenske Armije« ne može se uzeti kao vojni formacijski žig pošiljaoca pisma.

Na svim meni poznatim pismima za Bari obavezno je otisnut i žig savezničke cenzure. Budući da su ovo preporučena pisma nedostaje prijemni žig pošte Bari; (sl. 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15);

. Na pismu upućenom iz Kotora za Šibenik (sl. 16 koje mije bilo dostupno) upotrebljene

su četri marke cetinjskog provizorijuma (2 x 2I/25c + 2 x 3L/50c) sa polaznim žigom pošte Kotor od 3. 5. 1945. Jedna od upotrebljenih maraka bila je prethodno žigosana što se prepoznaje po ostatku prethodnog žiga u veoma nežnom otisku. Poznato je, da falsilikatori često škrtare u izboru materijala koji koriste za svoje marifetluke i to se jasno vidi na uveličanom delu pisma (sl. 16);

. Pažljivijim pregledom rukopisa na svim pomenutim pismima (uključujući i pisma na slika-

ma 17 i 18) utvrdio sam da se radi o istom rukopisu (pogledati reč »šalje« ili slovo »k« ili »ra itd.). Rukopis poštara iz Jošice (današnji Kamenari) je sličan rukopisu na pismu poslatom iz Kotora za Šibenik i onome na šavničkim pismima;

. Poznato je, da su žigovi Kotora, Cetinja i Nikšića otiskivani i van vremena upotrebe (vidi

»Filatelista« broj 245, dr M. Caran »Upotreba žigova u neovlašćenom posedu);

. Kako do sada nije bio poznat žig pošte Šavnik upotrebljen u periodu april - juni 1945.

godine, izrađen je gumeni žig koji je otiskivan na pismima, a zbog uverljivosti i na administrativnim dokumentima, što je trebalo da posluži kao etalon nespornog originala;

Upotrebljen je do sada nepoznat žig vojne cenzure u Šavniku, što je takođe trebalo da doprinese uverljivosti pisama, a isto važi i za oglednu upotrebu pomoćnih žigova za

preporučeno rukovanje;

. Postoje i druge indicije koje ukazuju ili potvrđuju da se radi o falsifikovanim objektima

(boja žiga, i boja datumskog žiga, ugao i položaj unosa datuma u prostor mosta, brojka na datumaru sa crticom ili dve tačke ispred dana sa jednom cifrom, lepljenje maraka preko cezurnog žiga, korišćenje istog imena, stereotipno adresiranje primaoca i pošiljao-

ca, nepoznavanje poštansko-istorijskih uslova u kojima su takva pisma mogla nastati itd.).