Филателиста

52 deo kulture, obrazovanja, kao sofisticirani oblik intelektualne komunikacije među ljudima, bitan stepenik civilizacijskog kontakta sa svetom. 1 to sve kao nešto opšte nesporno, kao oficijelni, državni pristup, a ne samo kao pojedinačni napor u tumačenju filatelije i njenog opštedruštvenog značaja.

Gradonačelnik Plevena je organizovao i poseban prijem za sve komesare i članove Međunarodnog žirija, a na Palmaresu je lično uručio najviša odličja i poklone, na osnovu odluke žirija. Kao gosti, bili smo privilegovano smešteni u udobnom hotelu u centru grada, a Pošta u Plevenu nas je gostoljubivo preuzela po pitanju ishrane u svom poslovnom klubu.

Organizatori su se potrudili da sa budžetom ove izložbe od oko 23.000 USD, naprave lepu i uspešnu manifestaciju. Program u celini nije bio preskup, ali je bio zanimljiv i slikovit, realno je prikazao današnje prilike, mogućnosti i stremljenja Bugarske. Evropa je stigla u Bugarsku i očito je spremno dočekana. Posetili smo sve, iako brojne, muzeje i galerije koji u Plevenu postoje i treba to istaći, bilo je vredno truda. Bili smo i u jednodnevnoj poseti Velikom Trnovu, čiji je podpredsednik opštine inače bio i jedan od članova žirija iz Bugarske. Kao domaćin, sa naročitim entuzijazmom uspešno je ostvario i ulogu turističkog vodiča i doprineo da upoznamo ovaj stari i prelepi grad koji neverovatno podseća na stari deo Ohrida u Makedoniji. Obišli smo i ostatke prastarog manastira na obali reke koja protiče kroz Veliko Trnovo, koji je sada u fazi restauracije i revitalizacije, a u kojem je preminuo Sveti Sava i koji je prošle godine pohodio i naš Patrijarh Pavle.

Uz sve pohvale, valja istaći i primedbe koje su se čule na račun organizatora. Neke od uobičajenih privilegija predviđenih za članove žirija i komesare, organizator nije mogao da ispuni kao što je prvobitno obećao. Niko nije dobio bilo kakvu naknadu, kao ni besplatan smeštaj za pratnju, jer je jednostavno ponestalo para. Većina je to razumela i prihvatila. Ali niko nije imao razumevanja za jedan manir prilično prepoznatljiv za ove naše, balkanske prostore. Naime, još u januaru ove godine Bugarska pošta je izdala zanimljiv blok (90 stotinki) kao svoje prigodno izdanje posvećeno ovoj izložbi i na njemu je velikim slovima i ispisano BALKANMAX 2002. Izdat je u nešto smanjenom tiražu od uobičajenog, 20.000 komada, polovinu je, kažu odmah kupio jedan trgovac iz Velike Britanije, oko 3.000 komada je otišlo na žigosanje koverata prvog dana, što znači da je za bugarsko tržište koje po ovom pitanju nije malo, ostalo oko 7.000 komada. To je naravno bio dovoljan razlog za povećano interesovanje trgovaca, u čemu su filatelisti uobičajeno najgore prošli. lako je na samoj izložbi neprekidno radio poštanski šalter i sve vreme bila organizovana prodaja maraka i vrednosnica, filatelističkog pribora i opreme, taj se blok nije mogao nabaviti. Činjenica da ni organizator izložbe nije mogao obezbediti žiriju i komesarima mogućnost da kupe bar po jedan primerak tog bloka, ključna je i najveća primedba od svih gostiju. Na moje pitanje da li je organizator imao prihoda od ovog izdanja, namenski emitovanog uz obećanje da će to biti dodatni deo finansijske pomoći, odgovor je – dvostruka nula. U celom pomenutom iznosu budžeta izložbe, Pošta Bugarske je učestvovala sa svega 10%, što je i po oceni organizatora neopravdano malo. Samu izložbu Pošta Bugarske je pro-