Филателиста

57 Luanovog (Mac Luhan) »globalnog sela«, zahvaljujući delom i sve većem broju uređaja za komunikaciju, stvoriće bratstvo na osnovi elektronike, gde svako može da komunicira sa svima i obmuto.

Zaključak

Mail art je evoluirao u planetarni fenomen, a mreža je po definiciji međunarodna aktivnost. Ova aktivnost ne može, međutim, biti izdvojena iz političkog i socijalnog konteksta u kome živi svaki pojedinac kao član mreže. U zemljama sa totalitarnim režimima ponekad je međunarodno dopisivinja teško.

U Latinskoj Americi mail art je potpuno posvećen objavljivanju i izlaganju interne situacije. masovnim slanjem umetničkih maraka i drugih sredstava ovog medijuma (pečati, pisma u neprekinutom nizu). Imajući za cilj ponovnu demokratizaciju njihovih zemalja, izvesni pošiljaoci plaćaju visoku cenu zatvaranjem izložbi od strane vlasti, pretnje, hapšenja, otmice...

U Istočnoj Evropi, represija je manje surova. Tajna aktivnost je praktično nemoguća zbog prisustva vladinih špijuna infiltriranih u poštanski sistem. Pod komunističkim režimima kopirnice i štamparije se striktno kontrolišu i zabranjuju za privatnu upotrebu. Pošta se često guši i cenzuriše. Pavel Petaš inicijator projekta časopisa "Commonpress” (Poljska, 1978) imao je velikih teškoća oko dostave svog časopisa zbog »nefunkcionisanja poštanskog sistema«.

Nakon početka »Glasnosti« i »Perestrojke« i pada Berlinskog zida, mail art postaje slobodna aktivnost. Izdavači najprestižnijeg umetničkog časopisa u SSSR-u »Umetnost“ objavili su članak Sergeja Segaja (Serge Sagay) o mail artu u kome su reprodukovana mnoga dela zapadnih mail art umetnika.

U Švajcarskoj, Đerđ Galantaj (Gyorgy Galantai) i Julija Klanšćaj (Julia Klaniczay) stvaraju Centar za istraživanje Artpool. U toku 70-tih i 80-tih godina dopisivanje je korišćeno za unapređivanje kreativne aktivnosti i umetničke komunikacije mđu mladim Mađarima, a takođe je stvorena najveća arhiva alternativne umetnosti toga vremena u istočnoj Evropi.

Sinonim ilegalne aktivnosti u mnogim zemljama sa totalitarnim režimima; Mailart se u zapadnim zemljama manifestovao kao mairginalna delatnost i kao »opozicija svetu umetnosti«. Želeći da se bori protiv institucionalizovanja umetnosti, mail art je stvorio paralelni svet sa obrnutom retorikom, sa istim prokaženim odnosima (pozivnica – izložba – katalog, nasuprot umetničko delo – trgovac/kolekcionarmuzej), ali i odsustvo kritike (svi umetnici su dobri, sve treba biti izloženo).

Mreža dodaje i jednu fundamentalnu dimenziju: nije potreban sistem »razmene« dela, jer sve počiva na odnosu osoba. Mreža nije zajednička umetnost, nego zajednički akt. Treba ispitati mogućnosti ove komunikacije, umetničke i vizuelne, vodeći računa o političkom, socijalnom i estetskom kontekstu.