Филателиста

I TREĆI PUT O ŽIGU ŠAVNIK

Dr Jovan Veličković

edavno sam u časopisu Filatelista (lit.1) objavio nalaz o do tada nepoznatom žigu Šavnik N iz početka 1945. godine, upotrebljenom na nekoliko pisama koja su delom bila frankirana markama provizornog cetinjskog izdanja. U sažetom članku osvrnuo sam se na obnavljanje poštanskog saobraćaja u tom periodu i dao i slike žiga i pisama, smatrajući ih naravno autentičnim.

Na moje iznenadjenje odmah u sledećem broju Filateliste (lit.2) gospodin Bogdan Petrović (u daljem tekstu: autor) je člankom na 12 strana štamparskog prostora u celini negirao moj rad, proglašujući kako žig tako i pisma potpunim falsifikatima na štetu sakupljača. Autor je “anatomskim razlaganjem” u 9 tačaka iskazao svoje mišljenje iizneo sledeće najznačajnije tvrdnje: (1) žig ŠAVNIK je sad skoro ili nešto ranije uradjen radi prevare, a radi davanja verodostojnosti naknadno je dodavan nekim nepoštanskim dokumentima iz perioda, (2) do sada nepoznati cenzurni žig na pismima je lažan, (3) rukopis na pismima je sličan rukopisu poštara iz Kamenara, koji je fabrikovao pisma koristeći žig JOŠICA, iz ranijih vremena (pa su prema tome i adrese pošiljaoca i primaoca fiktivne); (4) za tranzitne žigove na šavničkim pismima je poznato da su zloupotrebljavani, pa prema tome pisma nisu originalna, i t.d.

Ključno pitanje u ovom slučaju je verodostojnost žiga Šavnik, upotrebljenog na ovim pismima: ako je žig u redu, ostale primedbe padaju u vodu, ako nije, pisma su falsifikovana. Autor objašnjava: “Kako do sada nije bio poznat (takav) žig pošte ŠAVNIK, izradjen je gumeni žig koji je otiskivan na pismima, a radi uverljivosti i na administrativnim dokumentima, što je takodje trebalo da posluži kao etalon nespornog originala”. Kao argument se daju četiri slike administrativnih dokumenata na kojima je, prema autoru, pod lit.2, doradjena službena overa i stavljen lažno izradjeni žig Šavnik.

Pogledajmo detaljnije šta su ova četiri dokumenta: sažeto rečeno, radi se o krštenici, uverenju o završenom školovanju i zdravstvenom stanju Milenke Cerović, devojke iz Boana, nedaleko od Šavnika. Pri dnu svakog od ovih dokumenata odnosno prepisa nalazi se overa originalnosti: potpis v.d. upravnika pošte u Šavniku Alekse Špadijera, kao i inkriminisani žig Šavnika sa datumom 7. 1945. Bio sam zbunjen: kakve veze ima pošta sa overom dokumenata koju jetrebalo da obavi Narodni odbor ili opština. Razumem skepsu autora, i sam sam se zapitao može li to da bude autentično? Ne bi trebalo, ali ...

Poslužila me je sreća: došao sam i do petog dokumenta, zapisnika o zakletvi Milenke Cerović, prilikom stupanja na dužnost telefonistkinje u pošti Šavnik, datoj 5. avgusta 1945. godine. Ovaj je zapisnik potpisao upravnik pošte V-Tasić i akt overio pečatom pošte Šavnik, ali sada već novim normalnim ćirilično-latiničnim žigom sa pokretnim datumom, koji je tada već bio zamenio provizorni (sasvim sigurno lokalno izrezani) žig bez datuma. Kako je Milenka konkurisala za radno mesto u pošti, razumljivo je zašto su njena dokumenta overavana od A.Špadijera, a ne u Narodnom odboru već u pošti Šavnik; prva četiri dokumenta za njen dosije overava pomoćnik upravnika, a prema petom dokumentu Milenka pred upravnikom pošte polaže zakletvu da će predano obavljati službu; upravnik 5. avgusta 1945. overava ovu