Филателиста

60

MESTO PEČATA U UMETNOSTI:

eđu umetnicima pečat su prvi koristili Futuristi, u ruskoj i italijanskoj grani ove umetnosti.

Sa ruske strane, razni članci, a posebno knjiga “BaopBa;"” od Krišenjika (Krucheyka, izdanje 1913.) u kojoj je Kazimir Maljevič (Kasimir Malevitch) slikao uz pomoć pečata, u najlepšem maniru nasledjenom od štamparija mnogih pesničkih knjiga.

| U Italiji pristup je bio drugačiji: uinventaru poma-

The SBaCr:BT lire Ot | gala za njihovu komunikaci| ju, Futuristi proučavaju grafiWar DUC H AM P cizam pečata na isti način kao

što se čini za zaglavlja memoranduma ili koverata. To je isti postupak za potpise koji docnije nalazimo kod Bauhausa (Bauhaus) kada Rol (Rohl) 1919. godine i Šlemer (Schlemmer) 1922. godine prave nacrte žigova.

1914. godine Fernan Leže (Fernand Lćger) slika upotrebomraznih žigova mrtvu prirodu, koristeći pečat kao način da odštampa neki motiv, da ga ponavlja, da se koristi pritiskom predmeta na papir i da manjeili više nanosi mastila na motiv.

To je još uvek samo futuristička kompozicija.

| Korak unošenja apstrakcije

(5) u umetničko delo učinjen je

1919. godine od strane Kurt-

CHPRINTS ta Švitersa (Kurt Schwitters). Njegovih 10 crteža načinjenih pečatom koji su bili objavljeni u reviji Der Sturm Bilderbucher IV 1920. godine izvršiće snažan uticaj na mnoge umetnike. Da-

daisti takodje koriste pečate. Raul Hausman (Raul Hausmann) pečatio je, na primer, pozivnice za jednu DADA manifestaciju.

|

s = >= > < :« = > = =

” Ž: a = o = = |H : = i] a = 5

(preveo Dušan Janjetović)

! Ghion Nadeau Vedrine: Lart du tampon, pres materijal izložbe, Musee de la poste Paris 1995