Филателиста

—dI 7 tune bih komentarisao, prim. V.K.). Zalutali komadi su uvekdobijali dodatnižigion nedostaje

/51 RIO ·

Novinske marke izdanja o kome govorimo su samo u izuzetnim slučajevima žigosane kod polazne pošte. Ako su žigosane, najčešće su žigosane kod dolazne (ako nisu već žigosane pri polasku) ili često nisu žigosane uopšte.U slučaju o kome govorimo, marke su ostale nežigosane u Beogradu, žigosane su pošto su novine stigle u Ćupriju i pre nego što su upućene u mesto na koje su bile adresovane. Time je poništavanje maraka pošto su novine stigle na konačno odredište, u Jagodinu postalo izlišno.

2.4. “Poslednji problem je da žig ne vezuje par. U toku godina video sam ove novihe u pratnji jednog atesta “iako marke nisu povezane žigom, pripadaju na novine“, onda samih posle video sa “povezane žigom, marke pripadaju novinama”, na kraju, jednom na jednoj izložbi moglo se videti da je žig sasvim levo na novinama olovkom docrtan da bi se dočaralo vezivanje. Kasnije je ova korektura odstranjena.”

Pri radu na svojoj knjizi bio sam mišljenja da će svaki čitalac na sasvim jasnoj fotografiji u boji ovog komada koja se nalazi neposredno iznad opisa, moći bez napora da vidi mali deo žiga koji nedostaje na markama nije otisnut na novine. Izraz “povezan” (tied by cancel, engleski tekst) sam svesno upotrebio jer sam time hteo da kažem da je žig tako otisnut (utisnut), da, posmatrano sa poledjine novina jasno vezuje marke sa novinama. Mali, na novinama neotisnuti deo žiga, onaj koji na markama nedostaje je dug 1.2 mm. Pri debljini papira kakva je bila ona || štampanja “Milančića” bilo je iznenadjujuće da je taj neznatni deo prešao na novine. Onako kako sam opisao ovaj komad u knjizi, opisao bih gai danas. Sumnjičenja sa docrtavanjem žiga i njegovim odcrtavanjem neću ni komentarisati jerto nije nivo na kome se vodi dokumentovana polemika.

2.5. “Video sam više drugih brojeva novina “Radnik”, svi za Jagodinu bez frankature ili sa nežigosanim markama od 1 pare, i uveren sam da je pronadjen veći broj ovih novina i da su neke od njih upotrebljene za pravljenje krivotvorina”*.

Ovaj navod je potpuno irelevantan. Od članka na jednu tako osetljivu temu kao ovaj u FFE očekujemo činjenice a ne pretpostavke. Ipak, stavio bih još jednu primedbu: Novinama koje bi bile poslate u svežnjevima nije bila potrebna frankatura svakog pojedinog komada jer takvi svežnjevi bi morali biti frankirani kao paket i poslati na odredišnu Poštu ili na osobu koja će odnosne brojeve novina podeliti krajnjim pretplatnicima. Znači, svežnjevi bi morali biti frankirani kao paket i nije logično da bi redakcija novina tako razbacivala novac frankirajući i paketi svaki pojadinačni primerak novina. Pojedinačni primerci su često stizali pretplatnicima sa nežigosanhim markama (o tome smo već govorili).

Pada takodje u oči da autor članka tvrdi da je video baš veći broj novina “Radnik” u od njega opisanom stanju i to adresovanih za Jagodinu a ne nekih drugih, kao da je bitno da li je video te ili neke druge novine, što ostavlja utisak da je ceo deo koji govori o novinama iz Milanovog doba tako konstruisan da diskredituje novine “Radnik” od 31. marta 1872 o kojima ovde govorimo.

Još nekoliko opaski koje se odnose ha novine “Radnik”

Na kraju bih hteo da pomenem još nešto što u FFE članku nije pomenuto a što na neki način zaokružuje temu koju ovaj napis obradjuje. To je, da su na novinama “Radnik” o kojima ovde govorimo upotrebljene marke od 1 pare 1872 koje su prvo štampane. To su one marke