Филателиста

—_a 13

Navedene skele bile su od početka pod srpskom kontrolom, osim beogradskog pristaništa koje Turci zbog geografskog položaja (međunarodni put)i obima obavljanog prometa prepuštaju Srbima tek 1833. godine.

Korišćena su različita sredstva za prevoz vodom: skele (najbrojnije), lađe (veći čamac) i kaici (manji čamac). Za nadzor i rad na skelama bile su zadužene skeledžije (u svojstvu državnih činovnika). Pored ovih, zaposleni su bili: đdumrukdžije (carinici), čamdžije, pisari i pomoćno osoblje. Koordinaciju rada i upravljanje svim skelama vršila je vrhovna vlast u Srbiji, sam Knjaz donošenjem uredbi i pisanih instrukcija o radu.

Pismo knjaza Miloša Obrenovića; citatiz “Kopije pisama i uredaba Gospodarevi” (rečje o Protokolu Miloševe “Knjažeske Kancelarije”, za 1824-25. godinu u izdanju SANU 1973. god. str 117):

meseca oktobra 1824. leta br.pisma 2179 dan31.

Pisano Jefremu (Obrenović Jevrem – knez nahijski) u Šapcu: Razumeo sam od Marka (Hadži Stojlo) skeledžije da je prevozna lađa na tamošnjoj Skeli vrlo slaba i zato poslaću majstora lađara da načini lađu prevoznu za tamo. Za mitrovačkog skeledžiju izaberite vi koga znate i postavite, koji će točan račun i dobar poredak u svemu nadbljudavati (nadgledati, kontrolisati)

Ovakve Knjaževe pismene naredbe – instrukcije o radu, imale su snagu zvanične uredbe. Podanici su ih bez pogovora sprovodili i otome redovno izveštavali.

Skele kao mesta na graničnim rekama, odakle je polazio i dolazio prevoz, imale su svoja zaduženja u lancu organizovanog prenošenja pošte. Organizovani prevoz poštanskih pošiljaka obavljan je samo za potrebe države i to na dva načina:

a) direktnim prenošenjem i uručenjem pošiljke primaocu preko državnog tatara za inostranstvo (činovnici za prenos službenih pošiljaka);

b) posredno - etapno, pošiljka preneta do granice i predata inostranoj poštanskoj ustanoVvi ili kuriru za dalje slanje.

Prilikom direktnog prenošenja pošiljaka, skele su obavljale prevoz u svojstvu saobraćajne ustanove. Prolazeći tatari, osim što su prevoženi sa jedne na drugu obalu reke, koristili su skele za odmor i snabdevanje za dalje putovanje.

U ostružničkoj skeli postojao je konak (objekat za odmor i prenoćište).

O ulozi skela u organizovanju direktnog prenošenja pošiljaka za inostranstvo govori i pismo – naredba Knjaza Miloša Obrenovića.; citat iz “Kopije pisama i uredbi Gospodarevih” (str. 387):

meseca maja 1825. leta br. pisma 924. dan 16.

Pisano skeledžiji Stojanu Simiću u Ram; da, po prijemu pisma, sve račune skelske i novac od prihoda preda dosadašnjim pisarima ... aon amo u Kragujevac da dođe i što bude od tatarska takuma (opreme) imao, sa sobom da ponese budući da će Gospodaru trebati češće svoje tatare u Carigrad šiljati. Zato on da je svagdan na ruci ...