Филателиста

6 BH=czzKAR:RAČA. Moguće je da će posle ovog članka, većim obraćanjem pažnje na žigosanje, neki žigovi izaći na videlo, medjutim mislim da su izgledi skromni. Svih 7 navedenih pošta imale su veoma mali poštanski saobraćaj, što proizlazi iz veoma malog broja maraka koje su tim poštama dostavljane. U prvoj podeli maraka sa likom kneza Mihaila poštama, Beograd je, na primer, dobio 7000 maraka, Aleksinac 2500, Kragujevac 4600 a navedenih 9 pošta oko 150, Jovanovac 100 ili Karantin Rača samo 80. Pošti Ržana marke uopšte nisu bile dodeljene. Ako se uzme u obzir da je do danas rasuto po raznim zbirkama i sačuvano najviše 180 do 200 pisama iz toga perioda, od toga najviše 60 preporučenih, onda je statistička verovatnoća nalaženja još neotkrivenih pisama sa navedenih 7 pošta minimalna.

Dalje razmatranje u ovom radu odnosi se na pojavu i vrednovanje mesnih žigova na markama. Ovde treba istaći da je vrednovanje žigova sa oznakom mesta odavno istraženo u fiilateliji mnogih zemalja, npr. Austrije, Madjarske, Italije, Francuske i drugih, a da je za relativno malo područje Srbije sistematska obrada do danas izostala.

Za marke sa likom kneza Mihaila je karakteristično da okrugli žigovi mesta ne postoje na svim markama. Tako su kod bečkog izdanja do danas nadjeni okrugli žigovi pet pošta i to samo na markama od 10. od 20 para, a nikad i na marki od 40 para (v. Tabelu 1). Razlog tome je što su se poštanski službenici na početku korišćenja maraka strogo pridržavali propisa o načinu žigosanja, na marku se stavlja samo žig o naplati. Jedino se pet pošta nije striktno držalo tog propisa, ili iz neznanja ili iz nemarnosti, jer se okruglim žigom na žutoj ili ružičastoj marki postizalo efikasno poništavanje a upis žiga je još bio dovoljno čitljiv. Medjutim, kod tamnoplave marke od 40 para, okrugli žig bi bio potpuno nejasan, i to naročito kada je i boja žiga još bila plava ili plavo-zelena, kao kod pošte Kruševac. Interesantno je da se žig Jagodine, u plavoj boji, nalazina marki od 20 para bečkog štampanja, ali se na kasnijim markama, beogradskog izdanja više ne pojavljuje. Moguće je da je službenicima jagodinske pošte od strane inspekcije još u toku 1866. godine skrenuta pažnja na nepoštovanje propisa, pa su posle toga ispravili grešku (M.Rašić pominje i nekoliko drugih žigova, ali nijedan od njih u toku poslednjih 30 godina nisam video).

Vrednovanje ovih sedam okruglih žigova na markama bečkog štampanja je veoma teško. Ako bi usvojili skalu vrednovanja 0, R, RRi RRR, onda bi vrednovanje približno izgledalo ovako: Beograd RR, Kruševac RR, Paraćin R, Požarevac RR, Jagodina R, Valjevo RR, Ub RR.

Vredno je napomenuti da su do danas poznata tri isečka sa parom maraka bečkog izdanja od 10 para, sa okruglim plavim žigom pošte Kruševac. Od ostalih je poznato po nekoliko komada. Okrugli žig BEOGRAD na bečkom štampanju verovatno potiče iz kasne upotrebe tih maraka (1867), jer nije verovatno da se u Beogradu, najvećoj pošti toga vremena, od samog početka, ne bi poštovali propisi.

Raspoloživi materijal iz toga vremena pokazuje da protekom vremena propisi o žigosanju maraka nisu više striktno poštovani. Posle 1866. godine, kada je počelo korišćenje maraka beogradskog izdanja, radi bržeg i jednostavnijeg rada, službenici u mnogim poštama poništavaju marke na običnim pismima okruglim žigom. Propisi se nešto više poštuju kada su u pitanju preporučene pošiljke, kod kojih se mnogo više vodilo računa da te plave marke nose žig koji ukazuje na preporuku. Medjutim, na sreću sakupljača, u toj situaciji nastaje veliko šarenilo. Prema Tabeli 1, ekstremni slučajevi su pošte Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Ubi Užice koje su skoro svih 5 maraka beogradskih štampanja žigosale okruglim žigovima, a na drugom kraju su pošte Brzanske, Karanovac, Knjaževac, Loznica, Majdanpek, Saraorci, Tekija, Trstenik, Čačak i Jagodina, sa kojih meni do danas nisu poznati komadi žigosani mesnim žigom (ali se još uvek možda mogu pronaći). Kod ostalih