Филателиста

20 | 021313

iznela je čitavih milijardu dinara, ili ceo godišnji nacionalni dohodak, ili pet celokupnih godišnjih budžeta, ili trinaest godina industrijske proizvodnje u Srbiji. Ratna šteta učinjena Srbiji u Prvom svetskom ratu (1914-1918) procenjena je na još 13 milijadi dinara.

Kratku skicu o Srbiji u dve poslednje decenije XIX i prve dve decenije XX veka dajemo zbog potpunijeg razumevanja društveno-istorijskog prilika u kojima se razvijao poštanski saobraćaj.

Izložak “Kraljevina Srbija 1882-1918”

Izložak dr Jovana Veličkovića “Kraljevina Srbija 1882-1918”, nagradjen velikom nagradom izložbe JUFIZ XII tematizuje izdanja poštanskih maraka, u formi klasičnog izloška tradicionalne filatelije. Prvi put izložak je izlagan na Jufizu X (2000) i dobio zlatnu medalju (92) poena, potom još jednom, ali na sedam vitrina - na Srbijafili XII (2001) u sekciji članova žirija. Posle toga usledilo je njegovo proširenje na 8 vitrina i takmičarsko učešće na Jufizu XII.

Za lakše praćenje teksta evo još nkoliko uvodnih napomena: Srbija je proglašena Kraljevinom 22. februara 1882. godine, a posledenje marke Kneževine Srbije izdate 1. XI 1880. godine po starom kalendaru upotrebljavane su sve do 3. ||| 1890. godine. Ova zanimljiva okolnost je u ovom izlošku posebno filatelistički tretirana.

Druga napomena odnosi se na uvodjenje metarskog sistema i dinarskog novčanog tečaja, 1. maja 1880. godine. Stari turski groš menjan je za 20 para tj. 5 groša za dinar. Sa promenom novčane jedinice stupile su na snagu izmene u Zakonu o poštama. Naime, propisane su nove takse u dinarima i dinarskim parama - po težini u gramima. Za obično pismo težine do 20 grama naplaćivana je taksa od 10 para za zemlju, odnosno 25 para za inostranstvo. Za pošiljke štampanih stvari naplaćivana je taksa od 5 para za zemlju, na svakih započetih 50 grama težine, odnosno 10 para na inostranstvo po istom osnovu. Pošiljke novina i druge lokalne publikacije bile su oslobodjene od plaćanja poštanske takse.

Prvog juna 1881. godine donesen je Zakon o taksama pa su kratko vreme poštanske marke upotrebljavane i kao taksene.

Da bismo do kraja razumeli značaj filatelističkog saukupljanja i istraživanja područja Kraljevine Srbije, poslužićemo se konstatacijom dr Veličkovića iz uvodnog lista gde kaže da tiraži poštanskih maraka Kraljevine nisu bili veliki, a zbog ratnih pustošenja filatelistički materijal je dobrim delom raznesen i uništen, tako da se mnoge marke, a naročito pisma teško nalaze. Autor upotrebljava izraz “cela pisma” misleći pri tom na činjenicu da se od 1880. godine sve više koriste koverti, pa su u privatnim i drugim arhivama retka cela pisma f(tabaci od kojih je savijanjem formirano pismo, prim V.B.).

Posle veoma preglednog i prikladno ilustrovanog uvodnog lista izložak počinje esejima i probnim otiscima maraka redovnog izdanja (1880) sa likom kralja Milana Obrenovića i nastavlja se markama toga izdanja za koje se kaže da je imalo šest štampanja. Prikazani su primerci pojedinih štampanja i data objašnjenja razlika (na žalost te primere, ne možemo reprodukovati zbog jednobojne štampe našeg časopisa).Zanimljive su kombinacije parova i četveraca maraka ovoga izdanja sa medjuprostorima i grupe maraka od šest, osam deseti dvanaest, čistihi poništenih sa žigovima srpskih poštanskih stanica. Pomenućemo samo neke od njih:BAMA, bPyC, B.TPA//IKE a B.TPABMUITE, rOJIyBALI KPA7b.CPT1. TOUITA UIABALI, BEOTPAJ1 MMHMCTAPCTBO ...