Филателиста

48 |B

pošte poseduju ritam svakodnevnog života, pošiljke-poruke stižu na adresu odredjene ličnosti koja ih prima s uzbudjenjem i maksimalnom zainteresovanošću.

Dinamičnost, procesualnost i fleksibilnost bitne su oznake te vrste delatnosti koja egzistira u planetarnom prostoru i doprinosi menjanju savremenih socio-kulturnih struktura.To je „neka vrsta malog univerzuma umetnosti, model mogućeg alternativnog i marginalnog ponašanja“ (Horacio Zabala). Interpersonalnom saradnjom nadilazi se individualizam, eliminiše posredništvo, službena selekcija, hijerarhijsko shvatanje i vrednovanje umetničke produkcije, jer su u ovom komunikacionom odnosu pošiljalac i primalac poruke ravnopravni. Ta razudjena umetnička delatnost još nije svestranije analizirana savremenim kritičko-teorijskim metodama, verovatno zbog svoje formalne i sadržajne nekoherentnosti, iako je u toku sedamdesetih godina održan veliki broj smotri MAIL ARTA. U katalogu internacionalne izložbe „MANTUA MAIL 78“ (Mantova, Casa del Mantegna, 21.IX - 21.X 1978.) koju su organizovali Romano Peli i Michaela Versari (C.D.O. Parma)inakojoj je sudelovalo sto četrdeset mailartistaiz dvadeset osam zemalja, uz 140 reprodukcija publikovani su ii tekstovi o ovoj umetničkoj praksi, čiji su autori Ken Fridman (SAD), Majk Crejn (SAD), Herve Fišher (Francuska), Valter Zanini (Brazil), G.].De Ruk (Holandija) Romano Peli (Italija), Tošinori Saito (Japan), Bil Galjone (SAD), Rudi Šil (Švajcarska), Paulo Brucki (Brazil), Horacio Zabala (Argentina), Danijel Daližan (Francuska), Jonier Marin (Kolumbija), Rikardo Kristobal (Španija), Djuljelmo Deisler (Bugarska) Itamar Martinez/Mata-Grupoo L. (Venecuela).

Tehnike MAIL ARTA vrlo su raznovorsne: ciklostil, fotografije, specijalni pečati, tekstovi, Xe!ox, knjige umetnika, dopisnice, gramofonske ploče, video trake, filmovi, magnetoskopske trake, crteži, plakati, telegrami, itd. Dobijeni materijal nenasilno obavezuje primaoca na povratnu spregu i kkontinuiranu aktivnost u kojoj svaki učesnik ispoljava sopstveni identitet. Formati pošiljki MAIL ARTA prilagodjeni su dimenzijama poštanskog sandučića, toga „neuglednog“ dela kućnog inventara koji za učesnike interpersonalnih estetskih komunikacija ima posebno značenje.

Na osnovnim postulatima poštanske komunikacije koncipiran je i projekt FEEDBACK LET TERBOX / information, decision, action. Fotokopije fotografije moga poštanskog sandučića upućene su na 45 adresa umetnicima s kojima sam već imala komunikaciju ili za koje sam pretpostavljala da će se uključiti u ovu akciju. Fotokopije su poslate običnom poštom 13.VIII 1973. godine. Tekst poziva, koji je sadržavala svaka fotokopija, nije bio strogo kodifikovan, ostavljena je mogućnost za modifikaciju ideje LETTER-BOX-a.

Ažurnost, odnosno sporost, internacionalne poštanske mreže, kao i mnogi drugi razlozi, uticali su na ritam povratnih informacija. Prvih mesec dana pošiljke su stizale u svoje odredište, moj poštanski sandučić, čijije izgled bio poznat sudionicima projekta, gotovo svakodnevno, pojedinih dana i po tri istovremeno, kasnije u sve dužim vremenskim intervalima, tako da je ova povratna sprega zaključena 20.VII 1974. godine.

Nekoliko učesnika u akciji FEEDBACK LETTER-BOX nije upotrebilo komunikaciju na distanci, nego se uključilo u projekt neposrednim kontaktom (Sarenco, J.Beuys, G.Urkom).

Kompletan originalni materijal FEEDBACK LETTER-BOX prvi putje predstavljen širojjavnosti u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu početkom 1979. godine. Isto tako, svi su prilozi prvi put povezani u jedinstvenu strukturu na plakatu/katalogu. Posredstvom STUDIJA Galerije u Zagrebu pokrenuta je nova, proširena komunikacija, što je bila jedna od najbitnijih intencija izložbe.