Филателиста

35

_______ČČČČuČYČGu čČuGuZ-Č'Zu~uČu~YČ u ČČ ČČ i zr II —1——z—m—-M1-—=Z=Z=ZS=———

Žigovi sa mađarskim tekstom ı mađarske marke nisu mogle, načelno, biti u upotrebi u oslobođenim krajevima. Naših nije bilo!

Šta sada?

Od neophodnih poštanskih službenika, koje je mađarska okupatorska vlast preuzela a koji su ostali u službi ı posle oslobođenja 1944. g. saznali su se osnovni podaci gde bi se mogli nalaziti predratni Jugoslovenski žigovi kao ı ključevi kasa, blagajni i trezora neophodni materijal sa kojim bi se eventualno mogao započeti poštanski saobraćaj pismovnih i paketskih pošiljaka, Jer su mađarski poštari, bežeći sa okupiranih teritorija ispred naše vojske, pozaključavali kase, blagajne i trezore a ključeve poneli sa sobom. Rešenjem naše vojne komande upućena su dva službenika pošte iz Subotice-Sajti i Jović, da kao opunomoćenici naših vlasti zahtevaju povraćaj povučenih predratnih žigova kao i duplikate ključeva kasa, blagajni i trezora, da bi se sa istim mogao započeti normalan poštanski saobraćaj. Ključevi-duplikati su pronađeni i doneti su, ali za žigove se saznalo, da su već ranije prebačeni za Budimpeštu u Skladište materijala (Anyagcikkraktar) Generalne direkcije mađarskih pošta.

Nakon saznanja ovih podataka, doneta je odluka da se tadašnji zamenik upravnika Pošte 2 Husar, kao opunomoćenik naših vlasti uputi u Budimpeštu ı da pokuša dobiti odnete žigove predratne Jugoslavije, sa kojima bi se mogao organizovati celokupan poštanski saobraćaj na oslobođenom području. 1 gle čuda, pronađen je i dobijen veliki deo predratnih žigova Jugoslavije, ali na najveće zaprepašćenje ustanovljeno je da se gubi trag jednom delu žigova. Bezuspešni pokušaji da se uđe u trag zagubljenim žigovima rezultira, da se od mađarskih vlasti dobilo u zamenu 150 komada sirovih-negraviranih čeličnih žigova, sa kojima je trebalo nadomestiti nedostajuće žigove.

Pronađeni i vraćeni žigovi predratne Jugoslavije, zajedno sa negraviranim žigovima gospodin Husar je doneo i predao Direkciji pošta u Novom Sadu, koja je u međuvremenu uspostavljena i koja je razaslala žigove onim poštama, čiji su Žigovi nađeni 1 vraćeni.

Žigove, koji su nestali u Budimpešti, trebalo je nadomestiti u najkraćem mogućem roku novima. Direkcija pošte u Novom Sadu ovlastila je Poštu u Subotici da pronađe odgovarajućeg rezbara-gravera, koji bi izvršio graviranje novih žigova. Izbor je pao na poznatog gravera u Subotici Havaš Belu, koji je za sobom imao već mnogo uspešnih radova-gravura. Isti se je prihvatio unapred posla, a da uopšte nije video o kakvim žigovima se radi. On je računao da su novi Žigovi Železni ili kositreni (mesingani). Iznenađenje Je bilo ogromno kada je dobio sirove čelične žigove, budući da je posedovao graverski alat za kositar, koji je znatno mekši od onog, koji sc koristi za graviranje čelika. Nastao je veliki problem. Ipak, pored svega, započeo je sa graviranjem i izradio 8 žigova za pošte STANIŠIĆ, TAVANKUT, TOVARIŠEVO, TELEČKU, NOVI ŽEDNIK, STARI ŽEDNIK, NIJEMCE i ČORTANOVCE.