Филателиста

36

Ovi otisci (slika 1) dobijeni su direktno od gravera i otisnuti su na njegovom memorandumu.

Ostale žigove nije mogao izgravirati jer je upropastio alat, a drugi se nije u kratkom roku mogao nabaviti i već zaključeni posao je otkazan od strane gravera Havaš Bele. Sa strane Direkcije pošta, otkaz se morao prihvatiti iz objektivnih razloga-prvo zbog hitnosti a i zbog nedostatka odgovarajućeg alata. Pogotovu što Havašu nije bio prikazan uzorak žiga, koji se ima gravirati.

Narodne oslobodilačke vlasti i Direkcija pošta u Novom Sadu su insistirale na hitnom uvođenju celokupnog poštanskog saobraćaja, dakle i pismovne i paketske službe, pored već uvedene telefonske i brzojavne službe, za koju su bili neophodni potrebni poštanski žigovi. Šta se može učiniti u ovakvoj vanrednoj situaciji? Na zvaničnu pečatoreznicu u Beogradu nije se moglo računati Zbog velikih potreba ostalih oslobođenih krajeva. Nije preostalo drugo nego 1 naručiti i uvesti u upotrebu neuobičajene gumene Žigove za sve one pošte koje ih nisu imale ı upotrebiti ih umesto uobičajenih gvozdenih ili čeličnih žigova. Navodno je ovakvih pošta bilo 22 i za njih su naručeni gumeni Žigovi čija Je izrada iziskivala mnogo kraće vreme.

Istovremeno je bilo pošta koje su problem žigosanja rešavale na taj način, da su koristili železničke stanične žigove, bilo pozajmljujući njihov žig. bilo odnoseći poštu na železničku stanicu i tamo Žžigosali pošiljke (Ada, Apatin, Senta, Bajmok, Kula, Sombor).

Bilo je ı takvih slučajeva da su poštanske marke poništavane ručnopisanjem naziva pošte ı datuma predaje preko marke mastilom ili mastiljavom olovkom čime se Je nadomestio poštanski žig (Ada, Čantavir, Lalić, Čerević). Bilo je ı takvih žigosanja, gde su korišćeni mađarski četvorouglasti seoski Žigovi za poništavanje maraka na pismonosnim pošiljkama, ali nažalost nisam u posedu takvih otisaka (prema Branimiru Novakoviću u zbirci Vjekoslava Trbarića postojali su takvi otisci). ;

Ovi žigovi su bili u upotrebi Još ı i početkom 1946. godine sve do zamene redovnim žigovim. Gumeni Žigovi su povučeni nalogom Direkcije pošta u Novom Sadu ı predati su skladištu starih žigova. Na sveopštu žalost (sramotu?) mora se konstatovati, da isti više ne postoje, jer bi predstavljali izuzetan istorijski materijal za istraživanje. Navodno su žigovi komisijski poništeni u Direkciji pošta u Novom Sadu, na taj način, da su gumeni delovi isečeni, poništeni, a drvene drške poslate državnoj pečatoreznici u Beograd na ponovno korišćenje. Ogromna šteta! Teško je zamisliti da Je Direkcija pošta u Novom Sadu mogla doneti takvu štetnu odluku da se drške moraju ponovo koristiti. lako su bila teška ratna vremena, ovakav istorijski i dragocen materiJal trebao je biti sačuvan, prvo iz razloga istorije pošte, a drugo što je to dokaz, da je partizanska pošta funkcionisala već u ratnim vremenima.