Филателиста

47

HR wz2oloorraoaaroroorrror u uu uuwwwwıvi"ui{.uuuuLlinj. i —______ n uuu u uuu uu UI IU

kolekcionara antikviteta bilo je dobiti po pokriću rashoda, što se takođe delilo 50:50 između SFS ı Stojkovića.

Zbog rušenja pri bombardovanju dela hotela „Jugoslavija”, SFS je u zajednici sa Stojkovićem dalje održavanje sajmova organizovao u hotelu „Slavija”. Prihodi su bili znatno veći od rashoda. kao ı u hoafelu „Jugoslavija” sve do kraja 2002. godine, a posle toga broj posetilaca ı izlagača rapidno se smanjivao, pa samim tim i dobit. Zbog opadanja interesovanja i smanjenja broja izlagača i posetilaca, nedeljni susreti kolekcionara antikviteta četvrtkom

su ukinuti.

Razlozi za smanjeni broj izlagača i posetilaca su u činjenici da se broj organizatora sajmova u međuvremenu povećao na četiri, Jer su pored SFA sajmove istog karaktera organozovali i Agencija „Antiques hoby” ı Društvo antikvara Srbije. Tačno je da su organizatori sajmova savoje programe međusobno usklađivali, tako da je skoro svakog vikenda održavan po jedan sajam, pa je to uticalo da se broj izlagača pa samim tim i posetilaca sve više smanjivao, da bi konačno došao do simboličnog broja.

Vredno je još napomenuti da su na ranijim uspešnim sajmovima kao posetioci i kupci raznog materijala učestvovali i mnogi stranci iz ambasada raznih zemalja: Amerike, Rusije, Austrije, Mađarske, Italije, Francuske, Nemačke u dr. što sada više nije slučaj.

Iz napred izloženog je vidljivo, da je SFS u poslednje dvc decenije prošlog veka vrlo uspešno poslovao, da su znatna finasijska sredstva obezbeđivana organizovanjem sajmova antikviteta, kojim su se finansirale razne aktivnosti Saveza, kao što su izdavanje časopisa „Filatelista” ı druge pojedinc filatelističke publikacıije, zatim, delemično su se finansirale i filatelističke izložbe, kao i proslava 50. godišnjice formiranja SFS (za tu proslavu PTT nije dala obećana sredstva).

Pored navedenih novčanih sredstava, Savez je znatan deo dobijao ı od provizije novih izdanja poštanskih maraka od PTT Srbije za potrebe članova svojih društava kao i od članarine. Ovim sredstvima znatno su podmirivanı troškovi kancelarije Saveza i plaćanje tehničkog sekretara.

Međutim, iznenađujući je stav jednog člana predsedništva Saveza, iznet na sednici predsedništva dana 04.12.2003. godine, „...da društva ucenjuju Savez i da on smatra da je promet maraka kroz Savez čist gubitak, kao ı da Savez treba da prestane da se time bavi”. Ovo je stav člana predsedništva koji se i sam snabdevao novitetima maraka više od dvadeset godina.

Neshvatljivo je da se predsedništvo nije ogradilo od ovakvog stava, koji je u odnosu na postojanje Saveza krajnje destruktivan, jer se time podrivaju temelji statuta Saveza na kojima je 1948. godine takav savez formiran, radi