Филателиста

Dr. Jovan Feličković

O MARKAMA SA LIKOM KNEZA MILANA OD 15 PARA

Zadatak ovog članka pretstavlja nameru autora da prikaže upotrebu maraka od 15 para sa likom Kneza Milana Obrenovića, izdatih 1869. godine i da pretstavi do danas sačuvane i njemu poznate retkosti ove marke.

Do potpisivanja poštanske konvencije sa Austrijom, 1868. godine, koja je stupila na snagu juna 1869., Srbija je obavljala poštansku službu samo na svojoj teritoriji, sa markaka sa likomKneza Mihajla od 10, 20 i 40 para. Sva pošta za inostranstvo išla Je preko Austrijske konzularne pošte u Beogradu. Po zaključenju Konvencije nametnula se potreba izdavanja novih maraka sa nominalama koje bi zadovoljile i potrebe komunikacije sa inostranstvom 1 prikazala lik novog vladara, Kneza (docnije Kralja) Milana Obrenovića. Za sve moguće tarife na teritoriji Srbije bile su dovoljne marke od 10, 20 i 40 para, 10 za štampanu stvar, 20 za pismo i 40 kao doplate za preporuku tako da su moguća frankiranja u zemlji iznosila 10, 20, 40, 60, 80, 100, 120, 140, 160 itd. para. Tako Je naprimer 140 para bilo potrebno za pismo treće stope težine, preporuku i povratni recepis. Ža inostrani saobraćaj bile su potrebne Još i marke od 25 i 35 para, za pismo za Mađarsku, odnosno Austriju ı 50 para za pismo u Tursku, Carigrad. Ostavljajući za sada po strani marku od 1 pare za novine, nove marke štampane su u nominalama od 10, 20, 25, 35, 40 ı 50 para, što bi zadovoljilo sve potrebe. Nominale su odgovarale austrijskim iz toga perioda, od 2, 5 i 10 krajcara, za štampanu stvar, obično pismo i doplate za preporuku, u srazmeri 4 ili 5 para naspram krajcaru. Austrija Je u to vreme imala i nominale od 3 krajcara, za lokalno pismo, 15 krajcara za združenu tarifu preporuke prve stope težine, kao i vrednost od 25 krajcara za pisma za druge zemlje sveta. U seriji novih srpskih maraka nalazila se međutim i vrednost od 15 para, čije Je štampanje verovatno sugerisala austrijska pošta, Jer Je u Austriji postojala i marka od 3 krajcara, za pismo u lokalnom saobraćaju. Srpska pošta Je verovatno nameravala uvođenje niže tarife za lokalno pismo, ali Je kod objavljivanja novih tarifa izostavila pismo u lokalnom saobraćaju, za koje bi tarifa trebalo da iznosi 15 para, ekvivalentno marci od 3 krajcara za istu namenu.

Razlog tome je verovatno činjenica da su u Austriji, sa vrlo velikim gradovima kao što su tada bili Beč, Prag i Pešta, lokalna pisma imala svoj značaj, što nije bio slučaj u Srbiji, gde bi žitelji najvećeg grada Beograda, sa jedva 20.000 stanovnika ı malom pismenošću stanovništva, vrlo malo koristili prednosti lokalne tarife, već bi pisane poruke za kratko vreme odneli lično primaocu bez posredovanja pošte.

Kakve god da su bile namere za vrednost od 15 para, ona se pojavila na poštama u jesen 1869. godine, sa ostalim vrednostima te serije, kada je i prestao rad Konzularne pošte u Beogradu. Marke od 15 para su štampane jedan jedini put, u količini od 214.000 komada, (što bi se danas učinilo vrlo velikim tiražom, međutim marka Austrije br. | iz 1850. godine, štampana Je u ukupnom tiražu od blizu 60.000.000 komada). U Jednom od popisa maraka iz 1877. godine, u depou pošte se nalazilo svega još 2.661 komada marke od 15 para, što znači da su do tada bile praktično utrošenc i da po povlačenju iz tečaja 1880. godine, među ostatcima docnije prodatih na licitaciji , te vrednosti praktično više uopšte nije bilo.

Marke su vrlo dopadljive nežne narandžasto Žute boje, sve pripadaju tzv. prvom štampanju iz 1869. javljaju se najčešće u zupčanju C (9, :12), ređe kao varijanta B (9) još ređe u varijanti A

(12) i izuzetno kao D (12 :9,). Najveći sačuvani veći komadi neponištenih maraka su nckoliko čet-

veraca u zupčanju C i jedan jedini par varijante B. Od varinjante A poznato je svega nekolicina

pojedinačnih komada a od varijante D video sam u životu samo tri žigosana primerka sa žigom Beo-