Филателиста

74

SAKUPLJAJTE OPREZNO*

U modernoj zapadnoj kulturi gotovo svako nešto sakuplja. Kako rastu i postaju stariji, kolekcionari po pravilu imaju veće prihode pa mogu da obezbede više novca za troškove nabavke materijala koji sakupljaju.

Kolekcionari su ne samo pojedinci već i institucije. Tako muzeji prikupljuju i čuvaju objekte koje kasnije izlažu pogledima javnosti. lako razlozi za akumuliranje materijala mogu biti različiti, krajnji rezultat je isti: kolekcije koje se smatraju vrednom imovinom. U nekim slučajevima zbirka je najvrednijia kada je završena, ili bar kompletnija nego neka druga. Svaki komad ne može biti vrhunski, ali kolekcionar zna da svaka zbirka mora da ima ključne primerke. Najbolje filatelističke zbirke beleže porast vrednosti tokom vremena. Za kolekcionara, priznanja dobijena na izložbama širom sveta, dokaz su vrednosti i predstavljaju uspomene na te događaje.

Popunjavajući novim primerkom svoju zbirku, kolekcionar postavlja sebi mnoga pitanja: Zašto nabavljam ovaj objekat? Da li je cena odgovarajuća za ono što se nudi? Hoće li se uskoro pojaviti još

neki objekat ove vrste?! Da li objekat za koji mi prodavac ka e da je najvažniji to zaista i jeste?

pos ~ ea e WERE: — ”——— ar aneniaj

| SFS je u oktobru 2009. podneo molbu Sekretarijatu za kulturu grada Beograda | | Za učešće u finansiranju programa-projekta za 2010. godinu. | | Konkurisano je za projekat "Inventar originala" - Izložba dokumenata poštanske | | istorije Srbije. Kratak opis projekta: "Kao deo kolektivnog pamćenja, filatelistički | | materijal u privatnim kolekcijama ima istorijski i kulturni značaj za svaku zemlju. | | Zbog svoje komercijalne privlačnosti ovaj materijal, sa aurom originala, je | | ugrožen kopijama i falsifikatima. Kopije dekontekstualizuju originale i čine ih kul- | | turno i istorijski marginalnim. Okosnicu projekta INVENTAR ORIGINALA čini

| IZLOZBA kao pokušaj da se sagleda fond originalnog materijala u privatnim

· kolekcijama. Katalogizacijom i izlaganjem poštanskog materijala koji pripada

| istorijii kulturi Srbije želimo ne samo da ukažemo na problem zaštite ove vrste

kulturnih dobara koja su na neki način predodređena za nestajanje, jer njihovi vlasnici, često, ne pokazuju interes da ih sačuvaju, već i na evropsku kulturnu | istoriju Srbije o čemu živo svedoče eksponati koji će biti prikazani". |

i

| | | i

U članku dr Jovana Veličkovića "Zloupotreba originalnih žigova u svrhu prevare sakupljača" (u ovom broju) objašnjena su i dva ključna termina iz oblasti narušavanja originala. Slabo, nerazvijeno i neuređeno filatelističko tržište je idealno za proturanje filatelističkih patvorina. Pojam "fakes" upotrebljava se za doradu originalnih maraka naknadnim zupčanjem, lažnim pretiskivanjem, montiranjem na pisma, ali i žigcosanjem antidatiranim, često otuđenim originalnim ili naknadno napravljenim lažnim žigovima. Drugi pojam iz ove kategorije, "forgeries ", označava falsifikate celih maraka.

Kada je reč o poštanskim markama, falsifikati celih maraka se neretko proturaju kao originali iako pripadaju tiražu koji nije odobrio izdavač, pa po svemu znače opasno narušavanje originalnog izdanja. Nerazvijeno filatelističko tržište nije imuno na te pojave. Poštanske marke i drugi filatelistički objekti se ni u kom slučaju ne mogu tolerisati kao nešto "što ne izgleda loše". Marke nelegalnog tiraža po pravilu se ni u čemu ne razlikuju od legalnih, pa kada se nađu na tržištu dele sudbinu originala iako narušavaju njegovu auru. Razume se da je njihovo postojanje na štetu izdavača i sakupljača. U epohi tehničke reprodukcije (Walter Benjamin, The Epoch of Technical Reproduction), do savršenstva su dovedene kopije, pa je samim tim složenije utvrđivanje originala. Istovremeno, napredovala su tehnička sredstva i metodi ispitivanja.