Филателиста

Đorđe Radičević

TARIFE I POŠTANSKA ISTORIJA: DEMOKRATSKA FEDERATIVNA JUGOSLAVIJA 1944-1945

Izbor ove teme za predstavljanje u našem stručnom časopisu nije nimalo slučajan i rezultat je dužeg

razmatranja i analize strukture i inteziteta zanimanja naših filatelista za pojedina poštansko-istorijska područja i periode. Rukovođeni smo konstatacijom da posleratna Jugoslavija predstavlja ozbiljnu prazninu u zanimanju naših filatelista na dostojan način i sa odgovarajućim brojem eksponata na filatelističkim izložbama. To jednako važi kako za tradicionalno-filatelističke, tako i za poštansko-istorijske zbirke i izloške. Smatramo da posleratna Jugoslavija predstavlja značajno područje sa svih filatelističkih aspekata odnosno različitih načina sakupljnja i predstavljanja javnosti, pa u toj želji i nameri se upuštamo u ovu temu. sa ambicijom da nastavimo sa daljom obradom posleratnog perioda. Da napomenemo da se više ne može govoriti o ovoj temi, kao modemom periodu filatelije, jer njen početak već puni gotovo sedamdeset godina do danas. Uočava se pojačano interesovanje za posleratni period filatelije i poštanske istorije i u zemljama sa veoma razvijenom filatelijom. Ukazujemo pri tom da obim i složenost materije kojom ćemo se baviti. zahteva na početku obrade pojašnjenjenja čime ćemo se sve baviti, a šta izlazi iz okvira teme.Tako recimo. poštanske marke, kao „.čista” filatelija, neće biti u središtu naše pažnje, iako to naravno zaslužuju. pa to ne znači da o njima neće biti reči. Naprotiv. Poštanski žigovi neće biti predmet našeg interesovanja. Posebno ističemo razgraničenje i dodatno ograničenje, koje smo zbog obima teksta i drugih razloga. morali učiniti u prikazu u ovom broju časopisa. Jer nećemo moći da prikažemo ceo perod DFJ-a, iako se radi o veoma ograničenom ı krakom vremenu postojanja naše bivše države pod tim imenom. Iz brojnih razloga izbegavamo bilo kakvo skraćivanje naziva teme, kao na primer „partizanska” pošta i slično. jer se time ne može precizno definisati tema i ograničiti šta njome obrađujemo. Da se podsetimo na opšte-istorijske podatke i činjenice, kojima ćemo pojasniti ograničenje koje činimo u obradi teme. Odmah ćemo primetiti veoma zanimljivu državnopravnu situaciju, u kojoj započinje ooštanski saobraćaj u novoj državi i to na jednom delu njene teritorije, sa markama ı celinama, koje ose njeno ime i obeležje. pre njenog konstituisanja. U tom smislu možemo slobodno tvrditi da su prve poštanske vrednosnice iz perioda s kraja 1944. ı početka 1945. godine, vesnici nastajanja nove državnopravne tvorevine. odnosno nestajanja stare. Naime, Nacionalno veće oslobođenja Jugoslavije, koje je formirano odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a, predstavljalo je prvu narodnu revolucionarnu vladu sa ovlašćenjima najviše izvršne i naredbodavne vlasti. Ono je gotovo u jeku borbi za oslobođenje Beograda i sa prethodno oslobođenim delom teritorije — mahom u delu Srbije, prešlo u Beograd i započelo neposrednu aktivnost na provizornom uređenju vlasti i vitalnih državnih funkcija. Sve to dosta znalački s obzirom na okolnosti ı materijalne mogućnosti. Istovremeno. predsednik NKOJ-a Tito je sa predsednikom Jugoslovenske vlade u egzilu Šubašićem nastavio razgovore o formiranju Privremene vlade već 20. oktobra 1944. u Vršcu, shodno dogovoru i odlukama velikih sila savezničke koalicije, o uređenju posleratne Jugoslavije.

Prva poštanska tarifa. izražena u srpskim okupacionim dinarima, važećoj valuti na Jednom delu teritorije. koja je oslobođena, za koju ne znamo tačno kada je doneta. pokazuje veliku brižljivost ljudi iz resora poverenika za saobraćaj. Pretpostavka je da je stupila na snagu 6. XII 1944. godine — danom pojave poštanske vrednosnice — dopisne karte sa motivom Vuk Karadžić od 2 din, koja pripada periodu nemačke okupacije Srbije. pretisnute simbolima i nazivom nove države i sa povećanom poštarinom. Ratna situacija ı komplikovanost državno-pravne situacije u poštansko-istorijskom smislu, stvara nedoumice kada je u pitanju početak tog perioda koji neformalno. u prikazu poštanskih objekata treba da prikažemo da pripadaju periodu nove države.