Филателиста

Поред тога, за ратне заробљенике у Америчком конзулату сам обезбедио једну собу за писање. Последица овога је била и то што сам задњег дана мог боравка у Нишу понео са собом 10.000 поштанских карата, које су написали ратни

заробљеници Аустро-Угарске. Сва ова пошта била је предмет српске цензуре."

Сл.5 Службено писмо упућено из Америчког конзулата у Нишу за САД

Укратко, г Чарлс Вопичка је 11. септембра 1913. године именован од стране председника САД В. Вилсона за амбасадора САД за Румунију, Србију и Бугарску са седиштем у Букурешту. Обим послова се осетно повећао избијањем Великог рата, јер је поред постојећих обавеза Вопичка био и председник Међународне комисије за Србију, а заступао је и немачке и аустроугарске интересе у Србији. Такође, заступао је и енглеске интересе у Турској, као и немачке и турске интересе у Румунији. Повукао се из дипломатске службе 1920. године. (6)

Надаље, према Ђуковићу (4):

„Амерички конзулат у Нишу почео је да прима заробљеничку пошту без знања Заробљеничке команде, да врши њену цензуру по упутству својих претпостављених и у службеном коверту, без печаћења воском, ради лакшег отварања од српских власти шаље за Букурешт. Српске власти су утврдиле да овим каналом заробљеничка пошта одлази из Србије без ваљане цензуре. Конзулат САД је у јануару 1915. године саопштио да услед великог броја пошиљки пошта заробљеника се неће више упућивати преко