Филателиста

волухарицама и мишевима. Гнездо не гради, већ користи или преотима стара гнезда сврака, врана или других птица. Утине се током зиме окупљају у велика јата која могу бројати и више стотина јединки, а бораве најчешће у људским насељима. Ћук је једина права селица међу совама које живе у Србији. Насељава целу Србију, од низија до брдско-планинских предела. Станишта су му отворена и полуотворена, а основни плен су му крупни инсекти, као што су скакавци, зрикавци, бубе, мољци. За гнезда најчешће бира дупље у дрвећу, ређе људске објекте или гнезда других птица.

Издање „Великани српског глумишта", посвећено бардовима српске драмске уметности објављено је 27. марта 2017. године, а аутор ликовног решења за осам марака овог издања је академски сликар, мр Марина Калезић, креатор марака Поште Србије. На осам марака овог издања налазе се портрети Марије Црнобори, Ружице Сокић, Оливере Марковић, Ђузе Стојиљковића, Бекима Фехмиуа, Николе Симића, Драгана Николића и Боре Тодоровића. Свих осам марака носи исту ознаку номиналне вредности – 23 динара, продају се у табачићима од по осам комада са централном вињетом, а тираж овог осмерца, штампаног техником вишебојног офсета, износи 25.000. Уз пригодне поштанске марке у част глумаца, Пошта Србије објавила је и четири пригодна коверата, такође са портретима глумаца. Стручну сарадњу у реализацији овог издања пружио је Саша Груден, испред Удружења драмских уметника Србије.

Марија Црнобори је рођена у Истри, 1. октобра 1918. године. Завршила је Глумачку академију у Загребу у класи професора Бранка Гавеле. На позив Бојана Ступице, 1947. прелази у Београд, у тек основано Југословенско драмско

позориште. Благе појаве и топлог гласа, | истинска хероина, Марија Црнобори била . је јединствена југословенска глумица. Била је стабилан ослонац репертоара Југословенског драмског позоришта, у коме је провела најбоље глумачке године. Учествовала је и у оснивању Дубровачких летњих игара. За своја изузетна глумачка остварења добила је безброј награда од којих издвајамо: Савезну награду 1945, ' Октобарску награду Београда 1960, Стеријину награду 1968, Седмојулску награду 1976, Добричин прстен 1992. Написала је и издала књиге Свет глуме, 1991. и Животић, 2011. године. Умрла је у Београду 21. октобра 2014. године Власшимир – Ђуза Сшојиљковић је рођен 50. јуна 1929. у Ражњу код Крушевца. Завршио је Позоришну академију у Београду. Професионалну каријеру почиње 1951. у Београдском драмском позоришту, а 1968 прелази у Атеље 212. У Београдско драмско се вратио 1978, а 1985. се поново враћа у Атеље као стални члан. Одиграо је више од 130 позоришних улога, а на филму дебитује 1957. Велику популарност стекао је филмом Љубав и мода, а песмом Девојко мала из овог филма почела је и његова певачка каријера. На слово на слово,тв серија, донела му је ителевизијску популарност. Ђуза Стојиљковић је био господин глумац у правом смислу те речи. Безгранично посвећен послу, предано је радио и са младим колегама, а сцену је схватао веома озбиљно. Умро је у Београду 7. јуна 2015. године.

Бора Тодоровић рођен је 5. маја 1929. у Београду. Дипломирао је Позоришну академију 1956. године у класи професора јозе Лауренчића. До 1957. члан је Београдског драмског позоришта. Од 1961. члан је Атеље 212, у којем остаје до 1990, када прелази у Звездара театар. На филму је остварио велики број значајних улога, а