Филателиста

за улогу у филму Професионалац 2003. у Кану добија Гран при. Радио је са лакоћом и неуморно, играо се на сцени и у животу. Добио је велики број награда, међу којима и Стеријину награду и награду „Павле Вујисић", Добричин прстен... Био је оличење београдског духа, шарма и топлине. Умро је 7. јула 2014. године у · Београду.

Дртан Николић рођен је у Београду, 20. августа 1943. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Филмску каријеру отпочиње 1964. године. Главна улога у филму Живојина Павловића, Кад будем мртав и - беоиз1967,доноси му велику популарност која се наставља улогама у каснијим филмовима. Позоришну каријеру почео је у Београдском драмском позоришту, а 1967. прелази у Атеље 212 где игра Бергера у мјузиклу Коса, у режији Мире Траиловић. У Атељеу је играо у преко 50 представа. Највећу популарност донеле су му ТВ серије и музичке емисије из раних седамдесетих. Легендарни глумац је од обожавалаца окарактерисан као „шмекер", био посебан и као уметник и као човек. Умро је у Београду, 11. марта 2016. године.

Ружица Сокић рођена је у Београду 14. децембра 1954. године. Као девојчица учествовала је у Дечјој радио-драмској групи Радио Београда. Након дипломирања на Позоришној академији 1958, краће време је била члан Савременог позоришта, одакле прелази у Атеље 212. Велика дива нашег глумишта, била је прави позоришни гладијатор. Остварила · јепреко 200 позоришних улога, глумила је у 40 филмова и у преко 100 телевизијских комедија, драма и тв серија. За своја изванредна остварења Ружица Сокић добила је много награда, међу којима су две Стеријине, две Златне пулске арене,

Седмојулска, награда „Жанка Стокић", Добричин прстен, Кристална призма, награда „Павле Вујисић" за животно дело. 2010. објавила је књигу Страст за летењем. Умрла је у Београду, 19. децембра 2015. године. Октобра 2015. године у Југословенској кинотеци у Београду отворен је Легат Ружице Сокић.

Оливера Марковић рођена је у Београду, 5. маја 1925. године. Као девојчица оснива позоришну трупу у којој је главна глумица, редитељ и управник. За време окупације, са вршњацима, ентузијастима, међу којима је и Раде Марковић, на Коларцу, а касније у приватном стану, проба и изводи разне комаде. После рата игра у Омладинском, па у Академском позоришту, а Позоришну академију уписује као прва генерација у класи професора Мате Милошевића. Играла је у Атељеу 212, Народном позоришту, а била је суоснивач Београдске драмске секције 1961. Бавила се и певањем, нарочито је волела романсе. У позоришту је остварила преко 150 улога. Снимила је 63 филма и преко 80 радио и ТВ драма и комедија. Између осталих награда, добила је и две Златне арене у Пули, Октобарску награду града Београда, Седмојулску награду за најзначајнија достигнућа, Добричин прстен. Била је супруга Радета Марковића, глумца и мајка Горана Марковића, редитеља. Умрла је у Београду 2. јула 2011. године.

Беким Фехмцу је рођен у Сарајеву 1. јуна 1936, а Позоришну академију завршио је у Београду у класи професора Мате Милошевића, 1960. године. Био је члан Југословенског драмског позоришта. Још као глумац почетник скреће пажњу на себе представом Откриће, Добрице Ћосића. Као Бели Бора из филма Скупљачи перја, 1967. прошетао је црвеним тепихом у Кану. Та улога доноси му и насловну ролу у италијанској серији Одисеј. Игра и у домаћим