Филателиста

Надаље према Соколовићу (6): "Представници Народног већа Државе Срба, Хрвата и Словенаца у Загребу упутили су захтев српској Врховној команди 7. новембра 1918. године да се Народном већу стави на располагање контингент од 1.000 војника и официра који би били стационирани у Загребу (поред два већ формирана пешадијска пука, једног у Загребу и једног у Љубљани) да одвоји потребне трупе за заштиту хрватских територија угрожених од стране Италије и да у заједници са француским трупама запоседне Банат, Бачку и Барању ради утицаја на мађарско јавно мњење и мађарску владу.

Одговарајући на овај захтев, Врховна команда је из састава Дринске дивизије послала један батаљон на Ријеку. Други делови трупа ушли су у Печуј (Ресић, Рес5) 14.11.1918, у Бају и Оршаву 15. 11. 1918, у Сегедин 19. 11. 1918, а у Арад 22. 11. 1918 године. Ова подручја нису ушла у састав Краљевства СХС већ су остала под југословенском војном управом, а 1. 5. 1919 године окупирано је и подручје око Темишвара."

Слични подаци нађени су и у раду Кунца (7) "Већ 5. новембра 1918. године Прва и Друга српска армија добила је заповест (уз сагласност Париза) да заузме област око 10 км северно од линије Бела Црква (Рећететр[от) – Вршац (У/госћат2 ) –- Темишвар (Тетлезџаг) – Арад, као и у Бачкој положај Сегедин (5гедед) – Суботица (5габадка) – Баја. У области заузетог Темишвара остала је мађарска администрација и поред постојања српских војних снага.... Поштанска дирекција, којој су припадали и места Бач-Бодрог (Вас5-Водгод), Торонтал (ТогоптаЏ, Темеш (Тете5) и Караш-Северин (Кгаз56-52бгепу) била је у Темишвару и остала и за време српског освајања. Поред тога, постојала је и интензивна веза са Генералном дирекцијом пошта у Будимпешти. ... После проглашења Републике (21. марта. 1919. године) Срби су затворили херметички границу према Мађарској и поштански материјал сматрали ратним пленом."

Поштански цивилни саобраћај се остваривао несметано са мађарском постојећом организацијом и мађарским поштанским жиговима, али са цензурама са српске стране (Сл. 4). У овом прилогу цензуре неће бити предмет истраживања, јер су оне у послератном периоду изванредно обрађене у књизи Х. Дица (Н. Пгер) и Х. Кобелбауера (Н. Кобе баџег) под насловом "'Оге јидозјамсће Розћгепзиг моп 1918 615 1921" ("Југословенска цензура поште од 1918. до 1921."), издате од стране аутора 2012. године. Присуство српских војних снага на територији Аустро-Угарске зато ће бити разматрано приказаним примерцима употребе војне поште српских војника, која је била у том времену успешно организована од стране Краљевине Србије.

МУОКЦО 5ТАМР ЕХНВИОМ

овеове

РРАСА 2016