Филателиста

Српска војска је тако већ у новембру месецу 1918. године контролисала Срем, већи део Баната, Бачку и Барању.

"Српска војна команда је власт у Банату успела да преузме тек 20. фебруара 1919. године. Тамо је власт од краја октобра 1918. године била у рукама Банатског националног већа - под водством социјалдемократе др Ота Рота, који будућност Баната није видело у оквиру Краљевине СХС или Румуније, већ у самосталној држави под контролом француских трупа. Један део Печуја и Барање, као и Баја и њена околина су, по београдском споразуму, такође окупирали Срби. На основу мировног споразума, Срби су ове територије напустили 24. августа 1920". (10)

Према Бајићу (12): "Територију Темишвара држала је српска војска под својом управом до 27. јула 1919. године. На мировној конференцији у Паризу била је утврђена нова српско-румунска граница и српске трупе су напустиле део Баната који је припао Румунији. 28. јула узеле су у Темишвару команду француске трупе, а грађанску управу румунске цивилне власти. Румунска војска је дошла тамо 4. августа."

Тачком 2 члана 27 уговора о миру у Тријанону од 4. јуна 1920. године углавном су одређене границе између Краљевства Срба, Словенаца и Хрвата и независне Мађарске. По овом уговору Краљевини СХС је припао већи део Бачке и мањи југоисточни део Барање између Дунава и Драве, а Мађарској Бајски трокут, већи део Барање и мали део Баната близу Сегедина.

Према Вишацком (13): "До сукоба је дошло са Румунима око територије Баната, који је обећан Румунима тајним Букурештанским уговором 1916. године. Дошло је до покрета румунских трупа краје лета 1919. године према демаркационој линији коју су држале југословенске снаге. Почетком марта 1919. године у Банату је формирана команда Банатских трупа, која се налазила у Темишвару.

Ба ОВЕ ИИВИНН УУ ВА УризГР 2 НЕ ==

Сл.5 Пројугословенске демонстрације у Дубровнику 28 (14). јуна 1919. године против, присаједињења Далмације Италији.