Филателиста

угословенске снаге су се повукле на нову линију 28. 7. 1919. године остављајући Темишвар и сву "румунску зону" Баната.

Почетком марта 1919. демаркационалинија према Италији је ишла одРијеке до Триглава, а у Далмацији од тромеђе "Босна, Херцеговина и Далмација" до ушћа реке Неретве. Према Жуен Пијер Франсоа (14):

"Солун не може више да испуњава ову улогу због удаљености и недовољних комуникација. Једино је могуће решење пристаниште Ријека. Али Италија за њу има прецизне намере, док Срби сматрају да је она хрватска и да, према томе, треба да уђе у југословенску краљевину. Из овога је избио један крупан дипломатски проблем."

"И он (Франше д' Епере) наређује да се хитно упуте одреди за Ријеку и Дубровник". "Врло озбиљни политички разлози намећу хитну окупацију Ријеке и Дубровника француским трупама. "Пошаљите ваше прве расположиве батаљоне на ове тачке, а генерала Транивеа на Ријеку у којој се треба бојати сукоба између Италијана и Југословена." ТО. 11. 1918. у Ријеку је ушла јединица од 700 људи, под заповедништвом српског потпуковника Максимовића. (15)

У Ријеци је српским војницима из 2. батаљона 5. пешадијског пука Дринске дивизије (војна пошта ВП 40) приређен величанствени дочек, као и у Сплиту, 20. новембра, када је у град ушао 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије (војна пошта ВП 52). (24)

"Представници Народног већа СХС у Загребу 7. новембра 1918. године послали су захтев Врховној команди да Српска влада нареди покрет својих трупа у Хрватску и Славонију, јер су угрожени од стране Италијана. ... Одмах су од наших заробљеника у монархији формирана два пешадијска пука, један у Загребу и један у Љубљани. Поред тога, Врховна команда издвојила је из састава Дринске дивизије један батаљон и упутила га за Ријеку, који је стигао 15. новембра 1918. године. (2)

Сл.6 Француске трупе у Ријеци на дан 1. јуна 1919. године