Филателиста
који се такође чува у студеничкој ризници. Марку у част крунисања Стефана Првовенчаног прати и ЕОС коверат и максимум карта, на којој је такође приказан део живописа са улазне куле манастира Студеница. Стручну сарадњу у реализацији овог издања пружила је Радмила Петронијевић, виши кустос Музеја Српске православне цркве у Београду а марку је графички обрадила Надежда Скочајић, академски графичар, креатор марака Поште Србије. Жиг првога дана носи датум 6. октобар, назив издања и поштански број 1101. Стефан Првовенчани (око 1165-1228), српски велики жупан 1196-1217, краљ 1217-1228, први је крунисани владар династије Немањића. По жељи свога оца, великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањића и творца српске државе, Стефан је 1196. наследио престо, а за краља је крунисан 1217. Након крунисања, Стефан се потписивао као „Стефан, по милости Божјој венчани краљ и самодржац све Српске Земље и Поморја" Као први од Немањића који је добио краљевски венац, назван је „првовенчани краљ" а из тог описа изведено је и име под
= 800 година од крувисања > "Стефана Првовенчаног за краља
= Е:
којим је данас познат - Првовенчани. Самосталност Србије употпуњена је када је никејски патријарх 1219. године дао аутокефалност Српској цркви, а Сава (Растко) Немањић, млађи Стефанов брат, посвећен за првог српског архиепископа. Манастир Жича, који је основао Стефан Првовенчани 1207. године, постао је
прво седиште Српске архиепископије, а у њему су се крунисали потоњи краљеви и устоличавали архиепископи. Стефану Првовенчаном припада и значајно
ЉА КРАЉА
5. 10,2“
тошта 21/2017.
800 година од крунисања Стефана Првовенчаног за краља
Србија
приовеимансг (у
место у формирању српске средњовековне књижевности. Написао је Жишије свешог Симеона (1216), биографско дело о животу и подвизима свога оца Стефана Немање, као и неколико повеља које се одликују посебним наративним стилом. Пред крај живота примио је монашки постриг и узео име Симон, а на чело државе је дошао његов најстарији син Радослав.
Пригодно издање Дан марке, које је Пошта Србије ове године у оптицај пустила 9. октобра, на Светски дан поште, ове године за тему има Међународни куџон за офовор (МКО). Овај купон уведен је у поштански саобраћај 1907. године, на основу одлуке 6. конгреса Светског поштанског савеза одржаног у Риму 1906. године, као начин да људи из различитих земаља шаљу повратну пошту једни другима.
Рани купони носили су штампано име државе порекла, са поруком с предње стране која се појављује на језику који се односи на државу издавања. Пошто