Филателиста

ЛП. Окађена Писма прима непомешани у џарлашорији служишељ и односе џи у Канцеларију, тде се у Присусшву Дирекшора и Докшора, караншинским џечашом заџечаћивају, и После пошшом или надлежном приликом, куд !ласе, шиљу. 12. Одлатање или оклевање у Примању и у манипулацији с пошшом или иначе, особишо званичним пушем, долазећи Писма, Пакеша и депеша сшрохо се забрањује.

|5. Тако се и свакидашња, на барлашорију по двапуш на дан пре и После Џодне, долазећа Писма одма од дошавши људи куџе, незадржано ошварају, каде, заџечаћавају и после скуџно разашиљу.

14. А сви они Преко Србије за стране државе упућени Џакеши с Џисмима, шш афешама, депешама и аманешима из маниџулације изиђу, иредају се надлежним шашарима, изброивши најпре на њине очи и у урчевима караншинским џечашом заџечашивши, имајући при шоме у њином Џасошу шачно означиши и число нашавши се Џакеша и

време доласка с њима у караншин и одласка из исшо: од сшране дирекције.

[5. На закшевање како привашни шако и званични лица, дужан је караншин њина џисма и у ирисусшву њиним маницулираши.

16. Читање писама како чиновницима и служишељима караншинским, шако и другим људима на која нису адресирана, сшрохо се забрањује.

У оквиру ове Уредбе налазе се и правила рада за пограничне састанке, која су преписана из раније објављеног Усшројенија за сасшанке (51. октобар 1839. године).

21. јула 1841. године донета су „Правила за сшраже на пограничном кордону" овим су прописана правила поступања граничне страже: а) у времену без опасности од епидемије, стража је имала обавезу да заустави сва лица која би покушала да пређу границу где није дозвољено, и упути у најближи карантин; 6) у време епидемије куге, стража је имала право да лице које не поштује правила на граници, убије на лицу места. Правила садрже и казнене одредбе за стражаре који би мимо правила службе пропуштали људе преко кордона, (цитат)“....ако би који стражар за добру реч или мишо одсшуџио, строжије ће се казниши нето да су сами кордон пресшуџили, у кужно време за шо ће свакојако главу изгубиши"“. Накнадно је извршена допуна „Правила за сшраже" у вези са обавезама према пошти, Решењем од 11. октобра 1843. године прописано је: „стражари на пограничном кордону дужни су да Џисма која до њих дођу, без задржавања уредно и шачно, имају у оближњи караншин или сасшанак носиши"“.

6. октобра 1841. године донета је "Уредба о опредељењу форме и величине џечаша свију надлежашелсшва Књажесшва Србског", чланом 8 прописано је, "Сви Ђумруци, Караншини и Сасшанци имају једнаке и равне џечаше, у величини мало мањи од Судског Џечаша, с нашџисом: Књажесшва Србског Караншин.. (назив;....; Књажесшва Србско! Сасшанак... (назив)...."=7. Печати са називом санитарне установе постојали су и били у употреби пре доношења Уредбе, коришћени су од првог дана,

" Зборник закона и уредби, књ.2, стр. 121-152 == Санитетски зборник, књ. 1, стр. 209

= Зборник закона и уредби, књ. 2, стр. 136-138