Филателиста

налазимо их у различитим величинама и текстом (контумац или карантин). Према равилу, печати карантина и састанака употребљавани су за обележавање писама после извршене дезинфекције (кађења). Печатирање писама вршено је воском (воштаниечат) или мастилом (негатив-жиг), у оба случаја ради се о отиску једног-истог печата. Овом Уредбом печати су унифицирани, али у појединим санитарним установама на кордону (нар. караншин алексиначки) упоредо су коришћени и стари печати.

21. октобра 1843. године донета је Караншинска Тарифа, по којој је једино пошта ослобођена плаћања таксе, за писма се није плаћала „иисшишелна Шшакса" >.

Србија се и на међународном плану повезује:

– по основу санитарне заштите, 1844. године склопљена је Санишешска конвенција са Аустријом о узајамном обавештавању о кретању инфективних болести код људи и животиња. Успостављање српског санитарног кордона и показани резултати у раду, умногоме су допринели опуштенијем раду аустријског кордона. То је био разлог што је земунски карантин увек био спреман на узајамну сарадњу и пружање сваке врсте стручне помоћи.

– осим тога, Србија је преко установа на санитарном кордону повезана поштанским саобраћајем са прекограничним земљама. Кроз Србију је пролазио „Царитрадски друм" важна собраћајница између Турске и средње Европе, на коме је алексиначки контумац са карантином постао значајно место за путнички, трговачки и српско-турски поштански саобраћај, исто тако и за инострани, посебно аустријску и енглеску транзитну пошту. На основу Усшројенија иошшанско заведенија (донетог 15. октобра 1843. године) карантини и састанци били су повезани са унутрашњим поштанским линијама; чланом 2 одређене су четири главне линије чиме је преко санитарног кордона спојен унутрашњи и спољни саобраћај, и уједно трасиран пут за транзит поште кроз Србију. Главне поштанске линије:

1) Од Београда, преко Гроцке, Пожаревца, Крушевице, Милановца, Брзе Паланке и Неготина, до Радујевца.

2) Од Београда, преко Гроцке, Колара, Паланке, Баточине, Јагодине, Ћуприје, Параћина и Шупељка, до Алексинца.

5) Од Београда, преко Гроцке, Колара, Паланке, Баточине, Крагујевца, Бруснице, Чачка, Пожеге и Ужица, до Мокре Горе. 4) Од Београда, преко Палежа и Шапца, до Лознице. У наставку Џошшанског усшројенија чланом 5 одређене су и попречне поштанске линије, којим су направљене везе између четири главне линије, и тиме створена мрежа поштанских линија која је покривала целу територију Србије.

Постојала је стална обавеза да се прати здравствена ситуација на турској територији, и у зависности од опасности појаве заразне болести, усклађиван је режим рада на српском кордону. Водило се рачуна да без оправдане потребе санитарне мере не успорвају проток људи, робе, стоке, поште...Посебно је био оптерећен алексиначки

3“ Зборник закона и уредби, књ. 2, стр. 277-286

зеСрпске Новине, бр. 84 (20. октобар 1843. г).