Филателиста

карантин, и поред могућности да месечно пропусти 1.000 путника. У међувремену и Турска почиње да предузима мере у циљу заштите јавног здравља и од 1858. године успоставља прве санитарне установе, чиме је временом ширење заразних болести из турских земаља донекле стављено под контролу. То је био разлог да „Поџечишељешво Внушрењи Дела" предложи Совјету крајем 1856. године „с обзиром да је већ дужи временски Џериод заравље добро у Турском Царсшву“ да се ублаже санитарне мере на кордону у складу са чл. 12 (Поступак са људима у здраво време) Уредбе о караншинима и сасшанцима, из 1841. године. Осим тога, предлаже се и ублажавање мера манипулације са писмима, при садашњим околносшима здравља у Турској, и сходно томе измену чл. 64 Уредбе. Предложене промене би важиле све док стање здравља у Турској не представља опасност за јавно здравље Србије, у супротном Уредба би се у потпуности вратила на снагу. Совјет је 15. јануара 1857. године одобрио примену чл. 12, што је омогућило лакши и бржи прелазак границе, и доноси одлуку о промени чл. 64. Измена се односи на тачке 1, 2, 5, 4, 5, 6 и 15 поменутог члана Уредбе, и гласи: „да се без разлике никог у овим шачкама џоменушо џисмо, или џакеш, не ошвара, нето само добро избоде и окади ; а на пцакешима да се џечаш караншински као излишан изостави" 9. Ове измене скратиле су задржавање писмоноша кроз санитарне установе, писма и пакети задржавани су два часа: пола сата је било потребно да се избоду, један сат да буду у каду (димљена), пола сата припрема за експедицију и предају писмоношама. Затим, „Побечишељсшво иносшрани дела" упућује посебан захтев да алексиначки карантин скрати кађење на пола часа за аустријску пошту пристиглу из Цариграда, што је и одобрено.

На унутрашњополитичком плану у Србији долази до промене владајуће династије. Одлуком Светоандрејске скупштине децембра 1858. године смењен је кнез Александар Карађорђевић, и после деветнаест година изгнанства враћен је у Србију кнез Милош Обреновић. Остарели Кнез влада још две године, до своје смрти, наслеђује га син - кнез Михаило Обреновић ||.

Следе године без епидемија заразних болести са турске територије, што доводи до предлога два министарства, Унутрашњих дела и Финансија, о промени и допуни постојећих санитарно-полицијских и пратећих финансијских прописа. Кнез Михаило уз сагласност Совјета одобрава промену, која је објављена 16. маја 1861. године. 7

Чл. 1, Овлашћује се „Поџечишељсшво Внушрењи Дела" да може, до сада важеће санитарне прописе (из 1859. и 1841. године), цитат „урема Џоказаним џошребама обусшавиши, и шакве оџеш у законску силу своју поврашиши, и шако исшо да може, придржавајући се законских опредељења у исшим уредбама проџисани, нове наредбе и упушсешва у обзиру санишешско-џиолицијски издаваши,....".

Чл. 5, Свако онај, ко кришом или насилно мимо санитарних установа из Турске у земљу уђе „џа било Шо и у време кад санишешски проџиси о чишћењу обусшављени буду, смашраће се за кордонопресшуиника, и као шакве Џо закону казниши".

Зборник закона и уредби, књ. 10, стр.

7аборник заиона и уредби, књ. 14, стр. 88