Филателиста

Венеција (Сенат Млетачке Републике), 1423. године уводи строге медицинске мере, и оснива караншин као установу за изолацију потенцијално болесних путника и дезинфекцију робе, пристиглих морским или копненим путем из источних крајева (Леванта) за које се сумњало да влада епидемија заразне болести. Постоје подаци да је поступак дезинфиковања важио и за писма, наводно да је Венеција 1527. године издала наредбу о санитарном третману писама, док је по истраживањима проф. Равасинија!, у Мантови први пут издата наредба о дезинфекцији писама 13. 11. 1619. године. Оснивање карантина, бива прихваћено као пракса заштите широм европског континента и на известан начин пандемија је стављена под контролу. Далеко од тога да је куга била побеђена и још дуго се неће знати за узрок настанка болести. Током времена организација заштите је унапређивана као и средстава и техника дезинфекције а истовремено је подигнут и ниво хигијене посебно у градовима. Међутим, за лек и излечење ове болести ондашња медицина није имала одговор.

Куга се у више наврата враћала у Европу (Италија 1629-31. године, Лондон 1655-66. године, Беч 1679. године, Марсељ 1720-1722. године Москва 1771. године). Само захваљујући примени строгих мера изолације и дезинфекције, болест је бивала локализована и спречавана је пандемија ширих размера. Крајем 18. века куга се повлачи из Средње и Западне Европе мада је постојала стална опасност од поновне појаве болести, што се и дешавало. Међутим, тада се добро знало одакле Европи прети главна опасност иу тренутку када су се у 18-том веку стекли бољи организациони услови, формирана је установа за пресецање путева којима се пандемија преносила. Главна опасност претила је са подручја Османлијског царства. Док се Европа трудила да пронађе ефикасан начин здравствене заштите становништва, и у томе напредовала, Османлијска држава је заостајала, и уопште, ниво њене здравствене културе био је далеко испод европског. Боље речено, Порта (влада) се тиме није бавила, није прихватала праксу тадашње европске медицине: одбрана од куге (каџп) била је препуштена саветима верских учењака (улеме). Порта је тек 1838. године увела карантин у циљу заштите од куге Интезиван копнени промет људи и робе на релацији Далеки исток - Османлијско царство – Европа, представљао је пут за ширење заразних болести, а прва на удару од европских земаља била је Хабзбуршка монархија. Треба још додати да су чести војни сукоби између Хабзбуршког и Османлијског царства, са неконтролисаним покретима војске такође доприносили ширењу болести.

учестале епидемије куге у 17-том и почетком 18-ог века, за које се основано сумњало да су донесене са османлијске територије, натерале су Хабзбуршку монархију да формира јединствену установу „Стални Санитарни Кордон" смештену дуж војне границе са Османлијским царством. Постојала су два разлога за успостављање кордона: војно-стратешки и санитарни. Основна намена Кордона била је да контролише промет људи, робе, стоке, и др, и да превентивним карантинским мерама штити Монархију од смртоносних заразних болести. Како су и за поштански саобраћај важиле санитарне мере, то је Кордон уједно контолисао и пошту. Објављивањем Уредбе „Рез; Рајеп!" коју је донео цар Карло М! створен је законски оквир да „од 1728. године Аустријски санитарни кордон, формиран на Војној граници према турским

"Проф. К.Равасини, Ооситенп! Запап, , Топпло, 1959. додате # Бацил куге, Уег5 та рез: 5, изолован је 1894. године.

У Проф. Бирсан Булмуш, Оџагап пез апа беоро се п ће Оботап Ерге, Единбург, 2012. године.