Филателиста

"Госпођица Ани Христић, члан уредништва лондонског Дејли Експреса, која је тек дошла у Цирих из Србије, где је живела под аустријским јармом, пише: "Катастрофа из 1915 године нашла нас је у срцу Србије, у Трстенику, где је велики број повређених лежао у конфузији очекујући непознату судбину од стране надирућег непријатеља. Моја,мајка, норвешка медицинска сестра госпођица Магнусон и ја одлучили смо да останемо са беспомоћним жртвама и да поделимо наше залихе одеће и хране српским трупама у повлачењу. Последња ноћ проведена је поред отворене пољске ватре са тужним војницима који су певушили "Ламент Косова" Поноћ је донела трагичан момент. Страшна експлозија означила је дизање у ваздух моста на Морави... Српске трупе су се повлачиле у добром реду. Командир српских снага поново нас је позвао да се придружимо армији, али су нас пацијенти натерали да останемо. Закашњење упада непријатеља омогућило нам је да се остатак складишта склони приватно, што се показало добрим решењем, јер су могли касније да се тајно доделе избеглицама. Када је непријатељ ушао у град предложила сам да преузмем све српске рањенике .... Аустријски командант се сложио после детаљне инспекције болнице. Када су рањеници оздравили, многи су успели да побегну у Грчку или Румунију, или у српске шуме. Ускоро су се,појавиле исцрпљене, смрзнуте и болесне избеглице, које нису прешле Албанију, тако да смо морали да оформимо још две болнице. Док сам ја контролисала инфективне пацијенте, госпођица Магнусон је уочавала пацијенте којима је била потребна хируршка интервенција, а моја мајка је делила помоћ избеглицама којима су средства за хигијену и свежа одећа били потребни.

|М 5ЗЕВВ!А ВЕШМЕК МОВК 2 ТНЕ ТКУА РКр ДАМО

М:а5 Апше САазећ, а шешђег ог фће вемЕ ог Фћо Бопдоп Раџђу Јхргеза, ућо гесепЏу гелоћед 2Милећ брош ега, ућеге вће ћад Нуед шиЧег #ће Апзбпал уоке, угев:—

Тће сафафгорће о 1915 Топпа ч= п. фће сешћтв ог Чета, аб Тегафбешк, жћеге а рбгеаћ пшићег ор уопидец Јау то сопбијоц оуашп ап чл Кполеп Гаје #гош Фе аррговеђие и улдег.

Сл. 6 Почетни део текста Ани Христић, објављен у новозеландским новинама "РЕ0М6 5ТАК"

~