Филателиста

Немачки пролаз кроз град је био брз и страшан. Коње су смештали по кућама, а жене и деца су избацивали из кревета у хладну ноћ. Немачки војници су присвојили њихове кревете, као и храну, коју су нашли.

Сл. 7 "Приватне куће и продавнице су биле штале за животиње непријатеља – Немци уводе коње у радњу" (фотографија из енглеског недељника Тће Шизтгатед М/аг Мем/5.12.децембар 1915) – (8)

Немачки официр који је ушао у моју болницу рекао ми је да су Енглези поражени и да ће за Божић већ бити мир.

Када су сви наши пацијенти били ван наше болнице – они којима је било боље и они који нису успели да побегну, па су били интернирани, прекинули смо сарадњу са Аустријанцима и отишли смо за Београд, покушавајући да се вратимо у Енглеску. У Београду нас је сачекала епидемија самоубистава избеглица у условима разрушених кућа и домова. Ништа није остало, све је било опљачкано. Успоставили сво везу са Српским потпорним фондом преко Дејли Експреса и добили новац да оживимо ове жртве инвазије".

На интернету је нађена још једна карта која се односи на Ани Христић (Сл.8). Да се ради о Ани, а не о Елизабети, говори податак да у наслову стоји "госпођица" ("Мисс"), а не госпођа ("Мрс"). Карта је послата из Београда 14.маја.1914 године, непосредно „пре почетка Великог рата и упућена је Клубу писаца ("М/уритерс' Цлуб") у Лондону. Овом картом се ипак потврђује да је активност мајке и ћерке била у период између Балканских ратова и Великог рата. Ова српска целина је уредно дофранкирана са марком "Краљ Петар" од 5 пара за инострани поштански саобраћај. На карти се у левом горњем углу налази жиг пошиљаоца – "Марковић, Павловић (2) и друг, Београд". Ни на овој карти није била могућност да се дође до текста са полеђине карте, који би, свакако, дао допунске информације.