Филателиста

упутити овој управи, данас или најдаље сутра, како би марке до 29. овог месеца биле готове и за инвентарисање спремљене" [2] Ћелевић је одмах упућен у Књигопечатњу, те је комисија поднела извештај 28. октобра 1869, када је било завршено штампање и марке инвентарисане. [3] Пошто су пред очима комисије изливени оловни печати за ово штампање, и пошто су они употребљени, комисија их је у 9 завијутака затворених и знацима потписаних комисара утврђених, предала управи државне штампарије.

У тим завијуцима има: 8 бакарник калупа за ливење 100 печата од 1 паре

100, „10, 100. ,„ „15, 100. ,„ „20, 100. „ „ 25, 100, ,„ 55, 100. ,„ , 40, 100, ,„ 50,

А белега печатаних за писма и новине, по наредби господина министра унутрашњих послова од 29. марта ог. ОН 683 наштампано је и израђено под контролом комисије:

170.000 од ! паре 99.000, „10, 214.000.,„ „15, #86:500 а ње

196.500. „ „ 25, 406.000 ,„ „ 55, 434.000 „ , 40, 206.950. „ „ 58,

Према томе комисија има част известити Господина Министра Финанције, да је извршен посао ради кога је она одрђена била.

октобра 1869. Комисари

у Београду

Милан Кујунџић јов. С. Марковић Мих. Ђ. Ћелешевић

Овај извештај интересантан је још због једне ствари. Из уводног дела извештаја (који није цитиран због опширности) види се да посао у Књигопечатњи није започео дванаестог, већ 14. фебруара 1869., посебним решењем ХН 294 издатим само за комисију. Све до краја марта трајало је изливање клишеа, а онда се приступило штампању марака по наредби ОН 683 од 29. марта 1869., а завршено је тек 28. октобра 1869.