Филателиста

Драгољуб Јовановић

ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ И ПОШТАНСКЕ УРЕДБЕ У СРБИЈИ 1840 – 1866. (1)

Репод ог тодегпттацоп !п Зета абег |БегаЦоп от Типкјаћ Теида т 1830 # 1833 „ма5 мегу тепе езрестаћу |п ће !птаз исте апа соттипсаоп5 бећмееп Мезт апа Е51.

|паћа: а, Рипсе Мповћ Обгепомјећ ри: ап еНог оп езтабизћпг тодегп розта! зузтет Тог оћсја! гпа рибћс изе. |пеета! Агата Међу оп Фће 2511 ог Мау 1840 орепед Тће Нг51 РозЕ Осе |п Ве!вгаде Тог ривб!с изе, (па мав а ргасиса у ћг51 дау от риб!с отсја! розта! вегмјсе изаге |п Зегја.

Т'5 агџоје 15 вмтв сћгопојовјса! 151 ог Роз; ОТсез орепед !п Зефја ипш |пигодисноп ог 151 рогта! зтатр оп #ће 151 0Г Јију 1866. Рге-гатр репод 1840 – 1866 15 ехгаогатапу пећ мћћ аегеп туре от сапсеаноп5 апа тапизстре тагтаз #ћа! маз |п изе !п 53 роз! оћћсез орепед диппе #15 ренод.

Ај5о, атпсје ргезвел! сћгопојовјса! 151 ог розта ам5 апа сћапвез от розта! гатез Тог |епегз, пемзрарег5, рптеа тацегз, тпопеу |јебег5 апд рагсеј5.

АсЕће епа 15 а 15т ога! 53 роз! отсез Тгот 1115 репод ђу (ће дате ог орепјта ог еагћез! Кпоууп изаве.

кидањем турског феудализма 1850. године и присаједињавањем осталих крајева 18535, ослобођених у време Првог устанка, Србија ступа енергично у нови период свог друштвеног, економског и политичког развоја.

За време прве владавине кнеза Милоша писма су се у Србији углавном преносила татарима преко мензулана. Мензулане још увек немају карактер поште, односно установа које користи народ за своје потребе слања и примања пошиљки по већ унапред прописаној тарифи.

На основу члана 117. Указа о устројству Државног Совјета 1840, одлучено је да се оснује и организује поштанска служба у Србији за државне и широке народне потребе.

1840 – 25. мај (ДАБ – Попечитељство внутрејњих дела 'ОФ ХМ!. Бр. 1)

За пријем приватних писама и јавни поштански саобраћај 1840, 25. маја је отворена пошта у Београду, а 4. јуна у Крагујевцу.

Унапређење поштанског саобраћаја у Србији у периоду 1840 - 1845. спроводи се отворањем пошта и у другим местима Србије : Алексинац (1842), Баточина (1845), Брусница (1841), Ваљево (1841), Гроцка (1843), Гургусовац – Књажевац (1841), Зајечар (1843), Јагодина (1845), Коларе (1843), Крушевац (1841), Лозница (1841), Неготин (1841), Паланка – Смедеревска (1842), Палеж – Обреновац (1842), Пожаревац (1841), Смедерево (1841), Ћуприја (1842), Ужице (1841), Фетислам – Кладово (1842), Чачак (1841) и Шабац (1841). (ПТТ-Архив - |-стр. 80/85).

На основу овог пописа види се да су у ове три године биле успостављене поште за јавни поштански саобраћај у свим главним местима Кнежевине Србије, а касније сукцесивно и у другим местима по приложеној табели на крају овог текста.

Поред пошта, функционисале су и мензулане за пренос поштанских пошиљака и превоз путника, у следећим местима: Београд, Гроцка, Коларе, Паланка, Баточина, Јагодина, Шупељак (који је примао и пошиљке из Варварина), Алексинац, Палеж (Обреновац), Шабац, Лозница, Ваљево, Брусница, Чачак, Ужице, Крагујевац, Крушевац, Пожаревац, Зајечар и Гургусовац (Књажевац).