Фискултура кроз векове : предавање одржано на Коларчевом народном универзитету

19

Атина- међутим, има за економску основу занатстзо и пољопривреду такође засноване на принципу експлоатације робова, али у њој и земља и робови претстављају приватно власништво са пуним правом власника на потпуно, повремено или делимично отуђивање у разним видовима. То је и омогућило да се зе:.;ља задужује. Мали поседници долазе у критичан положај, узимају зајам од велепоседника или имућних зеленаша, који на таквим пољима постављају камене стубове на којима је написана величл:з; зајмг., рок наплате и други подаци, као на меници. Ускоро су се поља Атине шаренила од овог камења. Уколико земља није стизала да подмири дуг, дужник је залагао свој рад и рад своје породице, себе и чланове своје породице; постаје роб на сопственој зем.љи.

Класне се супротности на тај начин заоштравају, а владајућа класа експлоататора уводи интересантну поделу која служи одржавању таквог стања. По такозваној Солоновој подели, сви се слободни атински грађанњ деле на четири класе: у прву спадају они који имају више од‘ 500 медимна зрна принбса са свога имања, у другу они којима имају 300 медимна, у трећу они којима имају 200, а у четврту они који имају мање од тога или немају ништа.

Да би се сачувале класне разлккс л лз би се одржавало овакво стање, постоји и интересантна разлика у наоружању и војничкој вештини. Припадници прве класе руководе државом, долазећи на најважније положаје у њој (њихово је оружје државна власт); припадћици друге класе формирају оклопљену коњицу, треће класе тешку (оклопљену) пешадију чувене хоплите, а летлрта класа служи у лакој пешадији или весла на ратним бродовима. Робови не служе војску, немају 'ружја, нити уиеју њиме да рукују. бва шема говори сама за себе и псказује да су горњи слојеви увек могли да врше притисак, да намећу своју вољу и да у зачетку угуше сваку манифестацију незадовољства нижих класа. Трговина и поморство омогућили су стицање нових искустава и знања, те су наметњ/ли такве послове за