Фискултура кроз векове : предавање одржано на Коларчевом народном универзитету

20

које је требало и интелектуалних сиособности. Писменост и уметност су, захваљујући овоме, били у Атини на вишем ступњу него у Спарти.

Ове особености су утицале да атинско васпитање буде и по формама и по садржају богатије и разноврсније него у Спарти. То је, уосталом, природно, кад се има на уму оно што смо у почетку рекли о васпитању. Тако је и физичко васпитање постигло свој вру доба процвата Атине. У демократској Атини није могло да буд'е ни речи с онаквом утицају државе на васпитање, нит К ј е могло бити онакве суровости у њему као у Спарти. Овде држава више омогућује и помаже васпитање него што га непосредно узима у своје руке.

И у Атинн су сикови еупатрида (слободних атинских грађана) билн као новорођенчад убијани \жолико нису били способни за нормалан раззитак, али овде одлуку о томе не доноси државни орган, него сам отац. Ето, и ту, на првом кораку, једне упадљиве разлике.

Друга основна разлика је у томе, што дечак (а васпитавају се само дечаци) остаје у кући својих родитеља све до 18 године.

После седме годике дечак почиње да иде у школу. Посећује истовремено три врсте школа; граматичку у којој се ечи писмености, музичку у којој учи певање, свирање и игру и гимнастичку (палестру) у којој се физички образује.

Све ове три врсте школа биле су приватне и школовање је у њима прилично коштало, те су „се школовали боље, и' школовање им је трајало дуже, они који су имали средстава онн који су богати". (Платон: „Протагора“). Између четрнаесте и шеснаесте године дечак прелази да се школује у гимназијама, које су већином државне установе, али је било и приватних које су издржавали најимућнији еупатриди искључиво за своју децу.

Гимназије су V почетку биле само ограђени део гаја у коме су се вршила различита вежбања. Касније се уз