Француска социологија : њени главни носиоци у XIX веку

14

мртном одру каже: „Сећајте се увек да се ништа велико не може учинити ако човек није страстан", Сен Симон никада није презао да тражи помоћ од других људи, али то је било свагда ради остварења његове мисије за добро човечанства, Огист Конт прокламује принцип: живети за друге, Прудон живи у беди целога живота и остаје непобеђен, одбија понуде и поклоне својих пријатеља. Око Диркајма се окупља плејада младих ооциолога, У Француској социјалност и социологија често се меша. Одиста има везе између човека који се бави друштвом и онога који бране друштвене интересе, У Француској, људи су мање социјалисти; они су више универзални реформатори; они се мање одушевљавају за ствар једне класе него ли за добро људи, Њих све распиње страст јавнога добра, Тако је Француска била свим својим особинама, и особинама својих првих духова, подесна да буде отаџбина социологије, Јер две су особине које треба имати до би се могло издићи до висине социологије, То је пре свега да се не робује никаквим традицијама, већ да се смело гледа напред, да се вврујв у прогрвс: Француска је ваљда једина земља у Европи која је до корена ишчупала старо друштво, коју не везују никакве традиције, изато је она, упркос извесном свом конзерватизму, земља напретка, Друти услов за развијање социологије је ввра и разум. Французи су људи који имају страст простих и јасних идеја. Због тога није ни чудо што се социологија развила на француском тлу и што је ту нашла, и данас налази, своју најбољу храну.