Француска социологија : њени главни носиоци у XIX веку

Социологија, модгрна, жива, свежа наука, која данасужива велики глас и воли се у свима земљама, може сматрати Француску као своју домовину: ту се она родила и ту је добила највише хране. Социологија ]е данас, олагодарећн у главном Французима, постала науком. Раније, док се сматрало да људи решавају о судбини друштва, да људи по својим ћудима управљају државоми другим друштвеним заједницама; док је човек био центар целокупнога друштвенога живота, док је владао такозвани антропоцентризам, дотле социологија није могла бити тачна наука, Међутим, откад се увидело да друштво није само збир људи, само једна скупина личности, него да је то стварност за себе онако исто као што су засебне стварности минерално или животињско царство, од тада може бити речи о социологији као науци, То уверење, да друштво има своју одређену природу и да се управља по извесним својим одређеним законима, никло је први пут у Француској, Овакво проширење детерминистичке идеје, која је дотле владала само у такозваним тачним наукама, нашло је одзива најпре код француских енциклопедиста у XVIII веку. Монтвскјв и Кондорсе први су осетили наслутивши га више него што су га пронашли нов закон по коме се управља људско друштво, Међутим, тек ће у XIX веку доћи до пуног изражаја мисао да је друштво реалност, посебна стварност, са својом засебном природом и својим специјалним законима: Свн Симон први формулише закон по коме се управља људско друштво; Ошст Конт удара темељ социологији као најважнијој науци и Емил Диркајм на крају XIX века проналази тачну социолошку методу и одређује границе једне сложене и интересантне науке, која се зове социологија. / с. /