Француски романтичари и српска народна поезија

Ру

смуј. Сем тога, зна се и за преводе српских народних песама барона Екстена у Кашолику за 1826, и Госпође Белок, из енглескога превода Џона Баугинга Зегиап Роршаг Рогту, у Глобу за 1827.

Али прво овеће дело које је обратил пажњу на наш живот и на нашу народну поезију јавило се 1827. Са извесном та јанственошћу изишла је у Штрасбург књига под насловом Гусле, пили избор или ских песама сакупљених у Далмацији, Басни, Хрвашекој и Херцеговини. (Та бил он Спојх де робзјев Шупапез гесџе ез да ја Патане, ја Возте, Ја Стоабе е ГР Н тбоомјпе. У таззроцга е Рап. Геуташђ, дванаестини, са једном литографијом, 12 страна предговора и 257 страна текс

Писац у предговору каже за себе се од подужег времена бави превођење „песама без уметности, производа једнога дивљега народа“. Приметивши да се све већма развија укус за страна дела, која

1 Књига опата Ђована Батисте Фортиса Угаррто торштагла ивишла је 1770. Већ 1778 имамо француски превод који је, илустрован, изишао у Берну (Уоуаве еп ОПаштане. Ттадић де 1' КаНеп. Вегпе, 1778. 2 свеске). У П књизи налази се Смрш племените Асан-агинице,

4%