Француски романтичари и српска народна поезија

Ц. ПРОСПЕР МЕРИМЕ.

Вукова Мала простонародна славено- ,

српска пјесмарица изишла је у Бечу 188, Народна српска пјесмарица опет у Бечу 1815, три свеске народних песама у Лајпцигу од 1823 до 1824. И у другој десетини прошлога века већи и најбољи део наше поезије био је познат, Хердер, Гете и Грим били су је увели у западну књижевност, и романтичари, одушевљени за стране и егзотичне поезије, са радошћу су је дочекали

Код нас се држало да се наше народне песме ушле у: француску књижевност тек 1827, појавом Меримеових „Русала“. Међутим, из једне белешке у књизи Госпође Војар, која је 1834 штампала своје преводе наших народних песама, види се да је Госпођа Ернестина Панкук (Рапскоиск), преводећи Гетеа, превела и штампала 1825 · песму о племенитој Асан-агиници. Не само

то, Шарл Нодје, у својој књизи Смара |

пили Демони ноћи, превео је из путописа талијанскога опата Фортиса ту исту не-