Француски романтичари и српска народна поезија

И У

упознао се у Задру са Маглановићем, већ народним песником од гласа. Хиацинт, тада старац од шездесет година, био је широких леђа, гушат, чађава, од рана избраздана лица, црвена носа, дугих белих бркова, обријане главе. Певао је само онда кад се невероватно наједе и напије, и при певању глас му је постајао звонак, очи светле, |а цело лице добијало је израз неке дивље лепоте. Напослетку, одједном га нестаде, укравши пар пишчевих енглеских пиштоља. Писац га је видео још једном доцније, у његовом дому, у кругу жене, деце и унучади, и ту га је стари песник усрдно и дирљиво дочекао. Такав је био „Словенинпесник“, о коме је Пушкин са поносом говорио. ; Цела збирка има тридесет и две песме историјске и полуисторијске садржине, али највећи део опева народна веровања у вампире, мађију, зле очи и уроке. — У Смрши Томе Џ, Краља од Босне, за коју писац држи да је врло стари комад, пева са освојење Кључа (Клошкећ), и помињу се и Богумили (Воисошти); исто тако има нечега привидно историјског у Привиђању Томе П, краља од Босне. Морлак у Мле-