Француски романтичари и српска народна поезија

цима дао је повода, да се код нас помисли да је тај млади Морлак који тужи за својом домовином књижевни предак Његошевом војводи Драшку и Љубишином Кањошу Мацедоновићу. Песма о Храбрим хајдуцима једна је од најјачих у целој збирци, и кат- | када мало опомиње и на оцу силну народну песму о старцу Вујадину. Иначе, она добро представља цео тон ове збирке, и вреди је целу навести:

„У једној пећини лежао је на оштром шљунку храбри хајдук (ће шапе) Христић Младен (Сћиз!сћ МЈафп). Поред њега је његова жена, лепа Катарина, а крај његових ногу два храбра сина. Већ три дана како су у овој пећини и ништа нису јели, јер непријатељи чувају све прелазе у планини, и, кад дигну главу, сто пушака се упере на њих. Толико су жедни да им је језик поцрнео и надуо се, јер за пиће имају само мало устајале воде у шупљини једне стене. Ипак, нико се не усуђује да се пожали, јер се боје да не наљуте Христића Младена. Кад протекоше три дана, Катарина повика: „Нека се Богородица смилује на вас, и нека вас освети над вашим непријатељима.“ Тада уздахну и умре. Хри-