Француски романтичари и српска народна поезија

Шо

Ји |

стић Младен гледао је лешину сувим оком; али оба сина брисаху сузе када их отац не гледаше. Четврти дан је дошао, и сунце · је пресушило устајалу воду у шупљини стене. Тада Христић, старији син Младенов, полуде; он исука ханџар и гледаше лешину своје матере као вук који осматра јагње. · Александар, његов млађи брат, уплаши св од њега. И он исука свој ханџар и прободе себи мишицу. „Пиј моју крв, Христићу, и не чини злочин. Када будемо сви скапали од глади, враћаћемо се на овај свет да пијемо крв наших злотвора.“ Младен се подиже, повика: „Децо, на ноге! Боље је лепо тане но умирање од глади.“ И слетеше сва тројица као побеснели вуци. Сваки од њих убио је десеторо људи, сваки од њих добио је десет танади у груди. Подли непријатељи наши одсекоше им тлаве, и кад су их победоносни носили, "једва. су смели да их погледају, толико су се плашили Христића Младена и његових синова“.

Даничићева драга је лирска песма, иу њој је зинимљив опис „морлачких“ обичаја. Девојке без зазора примају поклоне од младића, каткада једна девојка има по петшест обожавалаца, и кога изабере тај има