Француски романтичари и српска народна поезија

НЕ

дивним маром истраживањима о књижевности и језику своје отаџбине, једном од“ најлепших језика на свету“, из кога се родио пољски и руски, и који се говори до граница севера. У исти мах, тај лист доноси (бр. 61, 63, 65, 67, 69) неколико преведених српских народних песама, 0 Зидању Скадра на Бојани, Предрагу и Ненаду, Битци Косовској, глави Кнеза Лазара, удадби Ајкуниној, неколико лирских песама, међу којима и песма о Милици дугих трепавица, која се толико била _ допала Гетеу. Преводилац тих песама је Г-ђа Св. Белок (57. ВеПос), позната са својих ранијих превода Ирских мелодија Томе Меура. „а

Када су се Гусле појавиле, Глоб! доноси песму Побрашими (јез Робгани“) из исте збирке од триестак песама“, и јавља да „један Талијан, за кога је Француска друга отаџбина, даје нам неколико образаца ршзте5 или илирских песама“. Не

1 „Бе СПође“, 1827. Т. У., Мт. 77, р. 410.

2 У друго издање Мериме је додао још пет нових песама: Ге 51 епсћап«е, 1е ђап де Сгоане, ! Спејаиаце топгап! (изишле прво Га Кеупе де Раш5, октобар и децембар 1825), под белешком песма „Ра јецпе НПе аић епег5“ и најзад 'Мпосћ Коб сћ